БАЛАДА
''Кажи ми, дете, што си се покрио
Земљом и травом? Зар ти хладно није?''
''Не, мати. Овде тако топло ми је
Ко да уз наше огњиште бих био.''
''Прени се. Пођи својој родној луци —
Кућа те чека, моја славо жива.''
''Не могу. Ту се тако слатко снива
Кô да на твојој заспао сам руци.''
''Вај, рано ли те сан студени срете!
Када ћеш из те постеље оловне
Устати, сине?'' — ''У моравске чете
Када ме, мајко, нова труба зовне.''
''Сунце се враћа. Ево тица, гнезда,
А тебе нема. Шта ћу твојој дјеци,
Шта љуби рећи?'' — ''Отишô је, реци,
На небо, за вас да набере звезда''...
1913.