Moj muškarac

Lice mi nalazi prirodno utočište u udubljenju njenog vrata. Prelazim joj dlanovima po leđima. Osećam poražavajuće pripadanje, kao da sam konačno tamo gde bi trebalo posle godina nasumičnog spoticanja i postupanja bez razmišljanja ili obzira. Ali hoće li me ona prihvatiti?

Njegov dodir izaziva zavisnost. On izaziva zavisnost. Potpuno sam navučena.

Zajebaću se ako čak pomislim da mu mogu odoleti.

Osmehnem se u znak potvrde. „Izvini ako si brinula što nisam došla kući. Ostavila sam ti poruku na mobilnom.“

„Nisam gledala mobilni. Uostalom, po tome kako te je gledao brinula sam samo da danas nećeš moći da hodaš.“ Prasne u smeh, baci fen na pod i uđe u svoju

„Hvala, Sali. Hoćeš li da skuvaš kafu Patriku?“

„

Džesi?“

„Molim, Ava?“

„Koliko imaš godina?“

Čujem kako uzdiše. „Dvadeset pet.“

Zaista sam mnogo pijana i kretanje automobila mi smeta iako žmurim. „Nije važno koliko imaš godina“, promrmljam.

„Nije važno?“

„Nije. Ništa nije važno – i dalje te volim.“

Čujem kako oštro udahne pre nego što se onesvestim

„Skidaj jebene ruke s nje

„Ovuda.“ Vodim ih u ogromnu kuhinju dok se Tom i dalje oduševljava. Mesto je

„Kako se ovo desilo?“, pitam dok pratim crtu do njegovog boka.

sejana. Čudne reči – kojima nije mesto u poslovnoj prepisci – pojavljuju se u mojim mejlovima dok odsutno kuckam po tastaturi. Kancelarijski telefon zazvoni. Podižem glavu i vidim da Sali nije za svojim stolom.

Zato se javljam. „Dobar dan, Rokoko junion.“