Moj muškarac

Lice mi nalazi prirodno utočište u udubljenju njenog vrata. Prelazim joj dlanovima po leđima. Osećam poražavajuće pripadanje, kao da sam konačno tamo gde bi trebalo posle godina nasumičnog spoticanja i postupanja bez razmišljanja ili obzira. Ali hoće li me ona prihvatiti?

Njegov dodir izaziva zavisnost. On izaziva zavisnost. Potpuno sam navučena.

Zajebaću se ako čak pomislim da mu mogu odoleti.

Osmehnem se u znak potvrde. „Izvini ako si brinula što nisam došla kući. Ostavila sam ti poruku na mobilnom.“

„Nisam gledala mobilni. Uostalom, po tome kako te je gledao brinula sam samo da danas nećeš moći da hodaš.“ Prasne u smeh, baci fen na pod i uđe u svoju

sejana. Čudne reči – kojima nije mesto u poslovnoj prepisci – pojavljuju se u mojim mejlovima dok odsutno kuckam po tastaturi. Kancelarijski telefon zazvoni. Podižem glavu i vidim da Sali nije za svojim stolom.

Zato se javljam. „Dobar dan, Rokoko junion.“

„U podne imam sastanak u Konaku“, podsećam ga. Nemoguće je da je zaboravio. „Jeste li sigurni da hoćete da ja to radim, Patriče?“

Radim u Rokoko junionu četiri godine i jasno su mi dali do znanja da su me zaposlili kako bih proširila posao u modernom sektoru. Luksuzni stanovi niču po celom Londonu, a Patrik i Tom su propuštali poslove jer su specijalizovani za tradicionalno uređenje. Posao je prvo krenuo pa procvetao toliko da nisam mogla sve da postignem, te je zaposlio Viktoriju.

ima. „Nemoj da Ajrin to vidi. Upravo sam potrošio veći deo zaliha za nove meke draperije.“

„Uh.“ Saosećajno ga pogledam. „Gde su svi?“

„Viktorija ima slobodan dan, a Tom ima košmar s gospodinom i gospođom Bejns. Danas smo tu samo nas dvoje i Sal, mila.“ Vadi češalj iz unutrašnjeg džepa i provlači ga kroz srebrnu grivu.

Ovaj čovek je prelep, žestok i strastven. I mogao bi da mi slomi srce.

U njegovom prisustvu nemam ni grama pameti. I, što je najgore, on to zna.

Njen danski naglasak je veoma izražen.