Ја бих им то покварио својим одласком, не би имало смисла
Kristinahas quoted3 years ago
Нажуљасмо срца тражећи повод за бег
Stefan Koncepthas quoted4 years ago
РАСТАНАК
Руке ће бити пуне греха
И очи вечно изгубљене у плавом
Срце празно без речи без смеха
Док се ја будем удаљавô
Нестаће наде жеље и снови
Које си у две речи слила
Погнуће главу јабланови
Када ти будеш одлазила
Jelena Dihas quoted2 years ago
Али, човек је, на крају крајева, саздан од материјала подложног кварењу, оваквом и онаквом обликовању, од слабог материјала у суштини…
Stefan Koncepthas quoted4 years ago
pesme ne vrede ni prebijene pare
dok ih ne pročitaš.
Mrtva slova na papiru.
Ali, ono što ostane u tebi posle čitanja
(neka slika, neka igra, neka muzika), to je
njihova vrednost.
Ako ne ostane ništa – opet ništa.
Izvini na smetnji.
Ljubivoje Ršumović
Stefan Koncepthas quoted4 years ago
Човекова тежња ка бољем, ка лепшем, нормална је… Тај циљ оправдава свако средство… Среће нема, постоји тежња ка срећи, као што нема слободе, већ постоји борба за слободу, као што нема савршенства, постоји само сан о савршенству!
Stefan Koncepthas quoted4 years ago
Отац ми је некад давно рекао: „Мој си, али ко зна чи ћеш бити!“ Био сам, дакле, његов, сад сам државин…
Анђела Максимовићhas quoted4 years ago
Сваки километар, један напад на мој мозак.
Анђела Максимовићhas quoted4 years ago
Догађа ми се да ми све личи на њу. Њен корак препознајем на улици, чак у другом граду. Далеко од ње, чујем њен глас. Очекујем да ме ухвати за руку и окрене на улици, онако хајдучки. Па чекај, то није баш најнормалније!