Одрасли воле бројеве. Кад им причате о неком свом новом пријатељу, никад вас не питају о оном што је битно. Никад вам не кажу: „Какав је звук његовог гласа? Које игре највише воли? Скупља ли лептире?“ Питају вас: „Колико има година? Колико има браће? Колико је тежак? Колико му отац зарађује?“ И тек тада верују да су га упознали. Ако одраслима кажете: „Видео сам лепу кућу од ружичасте цигле с мушкатлама у прозорима и голубовима на крову...“, они неће моћи да замисле ту кућу. Њима ваља рећи: „Видео сам кућу од сто хиљада франака.“ Тада ће узвикнути: „Како је лепа!“