bookmate game
sr
Books
Simonida Milojković

U zagrljaju princa tame

Autorka bestselera Grabljivica i Ljubav u doba kokaina
Autorka Ljubavi u doba kokaina donosi nam još jednu zastrašujuću ljubavnu priču napisanu po istinitim događajima
Upoznala sam ga prvog dana srednje škole. Goran je bio četvrta godina, i ceo dan mi nije izlazio iz glave. Bio je lep, visok i zgodan, a bledo mršavo lice ne samo da ga je činilo otmenim već je isticalo krupne crne oči, izražene jagodice i pune crvene usne. Posle škole mi je prišao i izgovorio: „Sad si moja.“
U dubini Banjičke šume, daleko od trim-staze, imali smo svoj panj. Tu sam popušila prvu cigaretu, popila prvo pivo, prvi put dozvolila Goranu da gurne ruku pod moju majicu. Tu, na tom panju, izgovorila sam „da“ kada me je pozvao da idemo kod njega. Goranova soba izgledala je kao da ne pripada stanu u kojem se nalazi. Zidovi su bili tamnosivi, ormar, radni sto i krevet crni, a roletne spuštene. Zapalio je crvenu sveću i tek tada sam videla da na zidu piše: „Čini šta ti je volja i neka ti to bude jedini zakon.“ Na slikama pored natpisa bile su lobanje jarca, pentagrami, naopako okrenuti krstovi… Osetila sam neki nemir u stomaku, a unutrašnji glas mi je govorio: „Beži odavde.“ Ali me je glad sprečila u tome. Neutoljiva glad za Goranom, koja me je s vremenom potpuno preobrazila. Nisam više bila nežna, slaba, ranjiva devojčica.
Lik u ogledalu mi se nasmešio i zadovoljno namignuo. Crna duga ravna kosa, potpuno bela koža, oči uokvirene crnim i usne kao krv crvene odavali su moć. Obukla sam crnu mini-haljinu, crne mrežaste čarape, crne salonke, zamahnula kosom i, iskoračivši iz svoje stare ljušture, izašla iz stana. Ritmički bat flekica na tankim visokim štiklama odzvanjao je hodnikom zgrade i podsećao na zvona koja pozivaju na misu. Na moju prvu crnu misu…
119 printed pages
Original publication
2022
Publisher
Laguna
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

  • Marko Uskokovićshared an impression17 days ago

    Ne znam, naspram ranijih knjiga ova mi je najslabija. No, možda samo meni nije "sela".
    2/5

  • b1146825626shared an impressionlast month
    👍Worth reading

    Ne citati pred spavanje, jako korisna ali i mučna.

  • b7271180881shared an impression2 years ago
    👍Worth reading

    Jezivo ako je prica istinita

Quotes

  • Sara Trailovichas quoted7 months ago
    Nikada ništa nemoj voleti toliko jako da ne možeš gledati kako umire
  • spatium2004has quotedlast year
    – Ne povređujem ni sebe ni druge. Ali tebe, Zorice, hoću. Vratiću ti za sve što si mi učinila.
  • Sandra Brajenovićhas quoted3 months ago
    Vrištala sam iz sveg glasa zamišljajući smrskanu mačku na trotoaru ispred zgrade; vrištala sam zbog mog krvavog, mrtvog druga; vrištala, vrištala i vrištala sve dok u sobu nije uletela komšinica Dušica. Na kocku šećera sipala je nekoliko kapi neke gorke tečnosti i dala mi da pojedem. Utrnula i umrtvljenih osećanja, dok su se suze niz moje obraze slivale na jastučnicu, čula sam Dušicu kako iz dnevne sobe telefonira:

    – Dala sam joj kapi valerijane. Zaspala je. Jadno dete. Nadam se samo da nije ništa nasledno. Sačuvaj, bože… Jadna Radmila još je u bolnici, na psihijatriji.

    *

    Imala sam samo godinu dana kada je tata otišao i ne sećam se da smo ikada živeli svi zajedno. To znam samo iz Zoričinih priča.

    – Tata, mama i ja bili smo srećna porodica dok se ti nisi rodila i sve pokvarila. Mama je zbog tebe dobila postporođajnu depresiju, mesecima nije ustajala iz kreveta, stalno je plakala, nije išla na posao, nije nam spremala ručak, nije se kupala ni prala kosu… Tata to više nije mogao da podnese i otišao je. Uništila si našu porodicu. Uništila si mamu, uništila si moje detinjstvo. Umesto da se igram i uživam kao sva ostala deca, ja sam morala da se brinem o mami, da tebe čuvam, da kuvam, sređujem kuću, idem u nabavku… – često mi je pričala Zorica

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)