Svi smo prezauzeti, previše okupirani time da preguramo dan – radimo, plaćamo račune, hipoteku, hranu – i ne želimo da zadiremo dublje. Ne usuđujemo se. Želimo da sve bude u redu. Da sve bude sjajno i bajno. Prosto zato što nemamo snage da se nosimo sa tim ako nije sve u redu. Tek kad se dogodi nešto loše, nešto nepopravljivo, sve sagledamo u pravom svetlu. A onda je prekasno.