Hipoteza sreće

„Šta je smisao života?“ Opet, oslanjajući se na antičku mudrost i modernu nauku, možemo naći ubedljive odgovore na pitanje svrhe unutar života. Konačna verzija hipoteze sreće jeste da sreća dolazi iz međuprostora. Sreća nije nešto što možete naći, pribaviti ili postići direktno. Morate postići neophodne uslove i onda sačekati. Neki od tih uslova su unutar vas, poput koherentnosti među delovima i nivoima vaše ličnosti. Drugi uslovi nalažu odnos sa stvarima izvan vas: baš kao što su biljkama potrebni sunce, voda i dobro zemljište da bi napredovale, ljudima su potrebni ljubav, rad i povezanost sa nečim većim. Vredi stremiti odgovarajućim odnosima između sebe i drugih, između sebe i svog rada, i između sebe i nečeg većeg od sebe. Ako potrefite te odnose kako treba, osećaj svrhe i smisla će se pojaviti.

Ljudi su sistemi sa više nivoa na drugi način: mi smo fizički objekti (tela i mozgovi) iz kojih se nekako pomaljaju umovi; a iz naših umova formiraju se nekako društva i kulture

Ljudi stiču osećaj smisla kada njihov život postane koherentan na tri nivoa njihovog postojanja.

„koherentnost“ bukvalno znači držanje ili ostanak na okupu, ali se obično odnosi na neki sistem, ideju ili pogled na svet čiji se delovi uklapaju na dosledan i efikasan način.

Kad se rad na dobrome (obavljanje rada visokog kvaliteta koji proizvodi nešto korisno za druge) poklapa sa uspehom (postizanjem bogatstva i profesionalnog napredovanja), ta oblast je zdrava

Uspostavljanje odgovarajućeg odnosa između vas i vašeg rada nije sasvim u vašim rukama

prvobitnog interesovanja i uživanja, sa trenucima toka, kroz odnose sa ljudima, praksama i vrednostima koji su se tokom mnogo godina produbljivali i tako omogućavali još duže periode toka. Čiksentmihalji i njegovi studenti, pogotovo Žana Nakamura, proučavali su završno stanje tog procesa produbljivanja i nazvali ga „vitalnim angažmanom“, koji definišu kao „odnos sa svetom koji karakterišu kako doživljaji toka (uživanja u apsorbovanosti) tako i smisao

Stoga, rad se u najboljem slučaju svodi na povezanost, angažman i predanost. Kao što je rekao pesnik Halil Džubran: „Rad je ljubav izašla na videlo.“

Prvi korak prema tome je da upoznate svoje jake strane. Testirajte svoje jake strane27 i onda

Skorije istraživanje ustanovilo je da većina ljudi pristupa radu na jedan od tri načina: kao zaposlenju, karijeri ili pozivu