Opsada crkve Svetog Spasa

Жена је као галија, где јој је вез, тамо је лука већ упола освојена, крстари Адријатиком једна поморска пословица.

без речи правих, међутим, нога може да заблуди, а душа криво да одлута.

слуђени неодлучношћу између улепшане лажи и поражавајуће истине

Међутим, када омиришу власт, такви од црва очас нарасту у блавора.

Моје име је мало. И да га чујеш, не би га упамтио. Положај мој је незнатан. И да ме видиш, не би ме приметио.

Осим тога, није ствар у томе да је некада било мање неистине, већ у томе да је истина мање вешто прикривана.

– Нека му три келијота у помоћ прискоче! Али, не прва, већ друга тројица!

(Дошао је ред да се призна како је у манастиру било и оних који нису ништа од срца радили, осим да се игуману придворе. Такви би се увек, за све, први, ревносно јављали. Зато је игуман, када би нешто било од важности, заобилазио такве.)

Нико није знао одговор, и мајстори би, да не утону у тугу, хитали своме послу

Допусти да окна остану каква јесу!

– Без њих, Господе, нећемо знати какви смо збиља били!

– Ни какви збиља можемо да будемо!

– Без њих, Господе, нећемо разазнавати шта нам други уистину сплићу! А шта себи самима уистину спремамо

многи, слуђени неодлучношћу између улепшане лажи и поражавајуће истине, сами зазидају своја окна