Moj muškarac – Kazna

Do guše sam zaljubljena u čoveka koji ima najgoru narav i najnapornije ponašanje.

moram što bolje da iskoristim vreme. Imam trideset pet godina a brz je put do opuštene guzice i oklembešenih grudi. Razmišljaću o ženi koja me voli zbog mene samog a ne zbog mog tela kad budem morao.“

Duboko uzdiše. „Ava?“
„Hm?“
„Znao sam da si ti ta čim sam te video.“
„Ta?“ Pokušavam da se pridignem, ali vuče me natrag na vrat. Okreće lice i gricka mi uvo.
„Žena koja će me vratiti u život“, kaže onim ravnim glasom, onim koji u suštini znači da govori nešto što samo on razume.

„Želim da te polegnem na ovaj šank i natenane ti svučem svu tu čipku“, šapne mi na uvo i isturi međunožje ispod moje zadnjice. Ukrutim se i u sebi ga zamolim da umukne pre nego što poslušam i popnem se na šank. „Šta je ispod haljine?“
„Još čipke“, odgovaram tiho, osmehujući se. On mi zaječi na uvo.

„Shvataš li kako utičeš na žene?“ Raširim mu dlanove na butinama.
„Je li slično uticaju koji ti imaš na mene?“ Prepliće prste s mojim. „Prestaju li da dišu nekoliko sekundi kad god me vide?“ Naslanja mi usne na slepoočnicu i duboko udiše. „Žele li da me drže pod staklenim zvonom kako me niko i ništa ne bi povredilo?“
Jedva dišem.
Od njegovog teškog uzdaha podižem se i spuštam na njegovim grudima. „Misle li da bi se život završio ako nisam pored njih?“, završava tiho.

„Šta si prvo pomislio kad si me video?“
Poćutao je nekoliko trenutaka pa zarežao: „Moja“, i gricne mi uvo.
Migoljim se, smejući se. „Nisi!“
„Jebeno jesam i sad jesi moja.“ Okreće mi lice prema sebi da me nežno poljubi. „Volim te.“

Duboko uzdiše. „Ava?“
„Hm?“
„Znao sam da si ti ta čim sam te video.“
„Ta?“ Pokušavam da se pridignem, ali vuče me natrag na vrat. Okreće lice i gricka mi uvo.
„Žena koja će me vratiti u život“, kaže onim ravnim glasom, onim koji u suštini znači da govori nešto što samo on razume.
Ovog puta se oslobodim iz zagrljaja i ukrstim pogled s njegovim. „Kako si znao?“
Prevrće me na leđa, potpuno me pokrivši, i gleda me pravo u oči. Zelene oči su mu pune značenja. „Zato što mi je srce ponovo zakucalo.“
Knedla mi se stvara u grlu. To je veoma duboko i potpuno me je porazio tim rečima. Ne znam šta da kažem. Ovaj veličanstveni čovek me gleda kao da samo ja postojim na svetu.
Mrdam rukama sve dok me ne pusti pa ga zagrlim, obavijem mu noge oko pasa i držim se za njega kao da je on jedino što postoji na svetu.
I jeste jedino na svetu, za mene.
Ne znam šta tačno stoji iza te izjave, ali snaga tih reči zaista sve govori. Ne može da živi bez mene. Pa, ne mogu ni ja da živim bez njega. Ovaj čovek je moj svet.

„Ava, ti si jedina žena za mene“, kaže mi tiho na uvo. „I ja sam samo tvoj.“

Ti ne brineš, Džesi, već mučiš sebe.“

Ne mogu da promenim svoju prošlost, Ava.“

„Znam. A izgleda kao da ni ja neću moći da je zaboravim.