Ljubav bez iluzija

Nije lako voleti; svi bi voleli da vole, pa ipak, samo neki to uspeju. Ljubav je najveća božja milost. Zato je moraš mnogo želeti, i čistiti prostor svoga srca da bi u njega mogla da uđe. Težak je to zadatak: najteži od svih

Sreća izvire iz Ljubavi, a Ljubav iz zahvalnosti. Zahvalnost iz poverenja, a poverenje iz vere da je svako naše iskustvo u funkciji našeg razvoja i našeg dobra.

Jednoga dana ćemo se probuditi i postaće nam jasno da se Ljubav nalazi u nama samima, a ne negde spolja; njen izvor je u našoj duši i niko nam je drugi ne može doneti, niti svojim sadržajem napuniti naše ljubavno vrelo. Stoga je ne možemo čekati, jer ona nema odakle da stigne. Ona je već tu

Sasvim je drugačija ona vrsta čekanja kada činimo najviše što možemo, neopterećeni rezultatom, nepritisnuti ciljem, nezarobljeni ishodom. Kada smo u stanju da uvidimo lepotu putovanja, a ne stizanja, lepotu i važnost svakog koraka, a ne odredišta. Tada, dok smo zaokupljeni životom koji nam se upravo dešava, kada smo prisutni u sadašnjosti i predani onome što činimo, rezultat dolazi lako, neisprljan tenzijom, neumanjen stresom, neuvećan postignućem.

Dogodile su se prve povrede koje se neminovno događaju, takođe iz neznanja i nesvesnosti onih koji nas vole najviše što mogu. Stvorili su se odbrambeni mehanizmi, izgradile se kule i tvrđave, probudio strah, učvrstila uverenja i formirale mere opreza... Iz te matrice, iz tog koncepta sudimo, razmišljamo, procenjujemo i delamo. A dela obremenjena strahom i nemoći rađaju loše plodove. To je taj krug koji se mora napustiti da bismo slavili život, da bismo se radovali!

da prihvatamo onakvima kakvi jesmo i kada shvatimo da je s nama sve u redu i da je jedino što nam nedostaje upravo svest o tome da smo dovoljno dobri, lepi i pametni, kao i da ni za šta nismo krivi, tada su stvoreni preduslovi za oprost sebi i drugima, a isceliteljsko dejstvo Ljubavi stupa na snagu.

Ako plačeš zato što je sunce zašlo, od suza nećeš moći da vidiš lepotu zvezda.

Ne možete istovremeno biti i zahvalni i nesrećni“,

Sreća izvire iz Ljubavi, a Ljubav iz zahvalnosti. Zahvalnost iz poverenja, a poverenje iz vere da je svako naše iskustvo u funkciji našeg razvoja i našeg dobra. Ali zahvalnost ne treba da bude rezultat onoga što nam se dešava, već naš stav koji ćemo negovati i uvežbavati.

Ponekad mi se čini da je čovekova potreba da bude nesrećan veća od one da bude srećan.