Ova priča o Americi, bogatoj i moćnoj zemlji, „trbuhu sveta“ koji sve proždire — od robe do pameti — čita se u jednom dahu, kao najlepša bajka o putovanju u svet koji u mnogo čemu podseća na one izmišljene i nepostojeće.
U borhesovskom smislu, dakle, Njujork je manje Velika jabuka a više džinovsko saće, u čijim se okcima ogleda svekolikost ljudskog bivstvovanja. Uz malo mašte, vanvremenske i vanprostorne vavilonske kule u pričama argentinskog pisca mogu se lako zamisliti kao višespratnice Menhetna. Kao u već klasičnom pitanju o tome da li je prvo nastalo pile ili jaje, i ovde je ostavljen prostor za nedoumicu da li je mašta prethodila stvarnosti ili stvarnost mašti?