Sitničarnica "Kod srećne ruke"

Постоје три врсте читалаца, разврстава стара цепидлака Гете. Прва, која ужива не просуђујући. Трећа која просуђује не уживајући. И средња, која просуђује уживајући и ужива просуђујући, она врста која заправо изнова ствара уметничко дело.

Тутумишало то по књигама, па претерало, ни самог себе не може да растумачи.

Кусмук, када те нека књига својски заобухвати, имаш ли осећај да ниси сам, да поред тебе има и сличних, занесених, који је стицајем околности, по закону вероватноће, истовремено започињу у супротном делу града, у другом граду, могуће и на другом крају света? – изрекао се и намах покајао.

Сушта истина, уторак је баксузан, ћорав и траљав!

Ни књигу нипошто не отварај у уторак. Откада је света и века понедеоник је добар дан за почетак. Уторник је баксузан, ћорав. Додала бих, и траљав.

Он је човек на чији се поглед можете ослонити... Дете, није то мало... То је све... То је љубав... Наопослено било, да сутра, како се оно каже, зажалите... Јелена, када му је успело да вас овде види, како ће вас тек гледати онамо...

– Постоје три врсте читалаца, разврстава стара цепидлака Гете. Прва, која ужива не просуђујући. Трећа која просуђује не уживајући. И средња, која просуђује уживајући и ужива просуђујући, она врста која заправо изнова ствара уметничко дело.

Књиге су као сунђери. Наизглед незнатне величине, шупљикаво, спужвасто ткиво је кадро да упије небројено много судбина, чак да у себе прими читаве народе. Шта су друго књиге о несталим цивилизацијама, но сунђери који су у себе сажели читаве епохе? До последње живе капи, док и сами нису стали да се суше, да се камене...

Наиме, одавно је приметила, речи матерњег језика су у њој развећавале тугу, чак мучни осећај тегобе – и она их се клонила, колико је тако нешто могуће.

Уз хонорарно место у магазину „Наше лепоте“ – таман да се прикрије данце немања