Ljubavnik ledi Četerli

Na kraju krajeva, čovek može da sluša i o najintimnijim stvarima drugih ljudi, ali jedino ako je pun poštovanja prema onoj batrgavoj, izmučenoj stvari kakva je ljudska duša, jedino ako je pun tananog, prefinjenog saosećanja.

Pojedinac se potvrđuje kao ličnost, u svojoj iščašenoj ludosti, na ta dva načina: kroz novac i ljubav.

Koliko je samo čovek mogao biti oskrnavljen mada ga ni takli nisu. Oskrnavljen beživotnim rečima koje su postale odvratne, beživotnim idejama koje su postale opsesija.

Isparavanje tolike dosade, nezadovoljstva i gneva iz svih ljudi na svetu prosto uništava životnu snagu u vazduhu.

Fizički osećaj nepravde je opasno osećanje, kad se jednom probudi. Ono mora naći oduške ili razjeda onoga u kome se probudilo.

kraju krajeva, čovek živi jedan jedini život i ako mu pobegne voz, biva jednostavno ostavljen na peronu, zajedno sa svim ostalim promašenim ljudima.

, naravno, nije vaša krivica što ste živi. Čim ste jednom živi, novac je potreba, i to jedina apsolutna potreba. Bez svega ostalog može da se prođe, za nuždu. Ali ne bez novca. Nedvosmisleno, to je sve!

kako je grozna stvar ta mladost! Osećaš se star kao Metuzalem, a ipak ona uzavire u tebi i ne da ti da se ugodno osećaš.

muškarci, svi su isti, zanemaruju sve. Naprosto se pale, kao rakete, i očekuju da i ti uzletiš put neba, zajedno sa njihovim tankim štapinima.

kako bi mogla znati šta će osećati iduće godine? Kako bi čovek uopšte mogao znati? Kako bi čovek mogao da kaže da? I da to traje godinama? To malo da, izrečeno jednim dahom! Zašto čovek treba da bude vezan na osnovu te leptir-reči?