1999

Da svako ima svog pacova

život kopija mašine koja rđavo radi, a čovek slika neusavršenog robota

Za mašine smisao rada nije ležao u koristi od njega, već u pogonskoj naredbi. Svrha je bila u njoj, ne u onome što se radilo. Korisne svrhe je naravno moglo biti, ali za efikasnost kibernetskih aktivnosti ona nije presudna. Robota je kao i svaku mašinu u pokret stavljao ispravno formulisan impuls, a ne smisao rada koji iz njega proističe.

bio je h i m e r a,
protoljudskim jezikom – proceduralna greška u laboratorijskoj rekombinaciji roditeljskih gena, nepredviđena retrogradna mutacija u strogo kontrolisanom progresivnom mutiranju Vrste

Bio je prvi naučnik u toku eona odvikavanja ljudi od korisnih radova i razmišljanja – prepuštenih mašinama, programiranim da nikada više ne dopuste situaciju u kojoj bi ljudska ruka, um, volja, osobno učešće bilo kakvog humanog svojstva ponovo bilo potrebno

Možda oni – reče pakosno – za koje još važi staro načelo po kome je robot onakav kakav je njegov čovek.

Rubini magičnih očiju Prvog robota lako se zamagliše. Naljutio sam ga, pomisli Arno, kajući se. Kavga mu je sada bila najmanje potrebna, naročito povodom pašnjaka koji je pošto-poto hteo da sačuva.

– Takvih više nema – reče Prvi robot hladno. – Ljudi su onakvi kakvi su im roboti

Neizvesnost je čekanje na nešto što ne mora doći

Čim je shvatio svoju moć, čovek se prema prirodi počeo ponašati kao prema slučajnoj i nesnosnoj rogobatnosti u urednom poretku veštačkih stvari

Što mora biti nije za strah. Za strah je samo što ne mora biti, a ipak se događa

Ono što mora da bude nije nesreća. Nesreća je samo ono što ne mora biti, a ipak se događa