Male žene/Dobre supruge

„Podneću to muški i biću poštovana ako već ne mogu da budem voljena“

Nauči da prepoznaš i ceniš pohvalu koju vredi dobiti i da pobuđuješ divljenje najvaljanijih ljudi time što ćeš biti i smerna kao što si lepa, Meg.“

Ne tugujte i ne ropćite kada odem, i nemojte misliti da se možete utešiti tako što ćete dokoličiti i pokušavati da zaboravite. Nastavite sa svojim radom kao i obično jer rad je blagoslovena uteha. Nadajte se i budite uposlene, a šta god da se desi, upamtite da nikad nećete biti bez oca.“

Novac je nužan i dragocen – a kad se valjano iskoristi, i plemenita stvar – ali ne želim da bilo kad pomislite kako je on prva ili jedina nagrada ka kojoj vredi stremiti. Radije ću vas gledati kao supruge siromaha ako ćete biti srećne, voljene, zadovoljne nego kao kraljice na prestolima, a bez samopoštovanja i spokoja.“

Bio je to vrlo radostan doručak iako nisu od njega dobile ni zalogaj. A kad su otišle odatle, ostavljajući za sobom udobnost, valjda u čitavom gradu nije bilo četiri srećnije duše od tih gladnih devojčica koje su se odrekle svog doručka i na božićno jutro se zadovoljile hlebom i mlekom.

„To znači voleti bližnjega svoga više nego sebe samoga, i sviđa mi se“, reče Meg pošto su poređale svoje poklone dok je majka bila na spratu, gde je prikupljala odeću za sirote Humele.

Sotona će besposlenim rukama naći kojekakvog naopakog posla.

Ja se nadam da će sa svakom godinom biti sve više pšenice i sve manje kukolja“,

Pa i jesam srećna i neću gunđati; ali izgleda mi da što više čovek ima, to više želi, zar ne?

Ti si kao košuljica kestena, spolja bodljikava, ali unutra svileno-meka, sa slatkim jezgrom, samo li čovek uspe da dođe do njega.

bio joj pratilac, netaknutoj, kroz iskušenja koja bi satrla svaku smrtnu ženu