Ne plaši se žarkog Sunca sad,
Niti se besa zimske bure boj;
Završio si svoj zemaljski rad,
Otiš’o kući pono ajluk svoj.
Divnih momaka, devojaka čari
Moraju u prah kao dimničari.
Ne plaši se više srdžbe velikana,
Ti si izbegao tiranovu vlast;
Ne treba ti više odelo ni hrana;
Tebi su isto i trska i hrast.
Kralj, mudrac, lekar, svaki živi dah
Ovim putem mora otići u prah.
Blesak munje neka ti ne smeta,
Niti se treska strašnog groma boj;
Ne plaši se više osude, kleveta;
Svršeni su radost i jad tvoj;
Ljubavnici mladi moraće se svi
Pretvoriti u prah isto kao ti.
Mađioničar ti ne može da hudi!
Nit’ mađija da te opčini i čudi!
Nek te se vampiri odsad vazda klone!
I nikakva zla više nek’ te ne gone.
Počivaj tu tio,
Grob ti slavan bio.