Dekodiranje stvarnosti

Plitka je istina tvrdnja čija je suprotnost pogrešna; duboka istina je tvrdnja čija je suprotnost takođe duboka istina.“

Međutim, kao što Dojč napominje, i druga strana medalje tu je problematična. Ukoliko postoji takav princip P u okviru fizike koji sve objašnjava, njegovo poreklo će zauvek ostati nerešivo, kad se ima u vidu da niti jedan princip (ili zakon) ne može da objasni sopstveno poreklo ili formu

O tom pitanju Dojč razmišlja na sledeći način: „Ukoliko ne postoji fizički princip P koji sve objašnjava i kome se može prići naučnim metodima, to verovatno znači da postoje aspekti prirodnog sveta koji su nauci fundamentalno nedostupni.“

Po rečima nemačkog filozofa Ludviga Fojerbaha: „Čovek najpre nesvesno i nenamerno stvara Boga po sopstvenom liku, a taj Bog potom svesno i namerno stvara čoveka po svom liku.“ Ako uzmemo da je Bog sinonim za stvarnost, onda su stvarnost i čovekovo opažanje stvarnosti zapravo nerazdvojni. Čovek stvara stvarnost, a onda stvarnost koristi kako bi opisao sebe.

Jedan od najupečatljivijih zaključaka koji slede iz te kontekstualnosti glasi da nikada ne možemo biti sigurni u svoje tumačenje Prirode, s obzirom na to da sledeći bit informacije može naše prethodno gledište obesnažiti i potpuno promeniti suštinu naše poruke.

Interpretacija može, a ne mora, biti verna onome što je igrač smerao da prenese, i može veoma varirati između različitih posmatrača, a čak i sam posmatrač može imati nekoliko gledišta na ono što posmatra. To je isto što i svojstvena nesigurnost koju pronalazimo dok posmatramo Prirodu, pa dvoje ljudi mogu imati radikalno različita tumačenja.

postoji dihotomija između naše želje za sažimanjem informacija (destilovanjem čitavog našeg poimanja stvarnosti u nekoliko sveobuhvatnih principa) i prirodnog porasta broja informacija u univerzumu (ukupne količine koju treba da razumemo).

Mi ljudska bića uživamo u redukciji složenog i lepše nam je i uverljivije da na kraju sumiramo čitavo naše poimanje u vidu jednog principa (bio to jedan bog ili jedna teorija svega).

Kao što napominje ugledni američki psiholog Abraham Maslou, kad vam je jedina alatka čekić, svaki problem vam liči na ekser.

Koncept informacije ponikao je iz teorije komunikacija, koja se na početku potpuno zasnivala na klasičnim zakonima fizike (kao što su Njutnovi zakoni). Ovakav koncept je urodio plodom i u biologiji (gde pričamo o informaciji u genetskom kodu), u računarstvu (gde se govori o procesiranju informacija), pa čak i u oblasti finansija (gde se informacija koristi kako bi se iznašao optimalan način investiranja).