Очекивала сам грозну досаду, као што ти рекох, и пошла сам тој досади у сусрет са мирном одлучношћу, која највише подгриза живце. Међутим, о боже милостиви, десило се једно чудо, право чудо, од поласка из куће до повратка у кућу уживала сам кроза свих пет чула, уживала сам безмало сваком жилицом која је на то намењена или нам се чини да је на то одређена. То ми изненађење приреди судбина или, ако хоћеш, моји сувише напрегнути живци. То је стара ствар, старо искуство свачије, да се човек најбоље проведе кад има разлога да то најмање очекује.