Rat svetova

jer će centrifugalna sila postati jača od gravitacionog privlačenja ka centru.

zakona održanja ugaonog momenta,

Kako se gas hladio, ova nebula je počela da se sažima pod dejstvom sopstvene gravitacije. Dve odlike ovog sažimanja su od posebne važnosti: (1) zbog rotacije, sažimanje neće biti izotropno u svim pravcima, već će se gas najmanje sabijati u povlašćenoj ravni – koja će postati ravan ekliptike budućeg planetskog sistema;

sve u Sunčevom sistemu potiče iz usijanog oblaka – „nebule“ – gasa koji je rotirao oko ose koja je prolazila kroz njegov centar mase.

Kant–Laplasova nebularna hipoteza

Jedna od osnovnih komponenti Laplasovog rada bilo je njegovo razvijanje originalne Kantove hipoteze o postanku Sunčevog sistema.

1796. godine jedan drugi vrhunski um, Pjer-Simon, markiz De Laplas, objavio je epohalno Izlaganje sistema sveta (fr. Exposition du système du monde).

sistema. Čitav vek i po pre Velsovog romana genijalni filozof prosvetiteljstva Imanuel Kant je u svojoj knjizi iz 1755. godine pod naslovom Univerzalna istorija prirode i teorija neba dao prvu skicu ove kosmogonijske hipoteze; nažalost, zbog bankrotstva štampara, Kantov spis nije bio dostupan ni u nemačkom originalu sve do 1790-ih.

Kant–Laplasove nebularne hipoteze o nastanku Sunčevog sistema

pozadinom. Većina naučnika viktorijanskog doba držala se klasične Kant–Laplasove nebularne hipoteze o nastanku Sunčevog sistema