Rat svetova

Nisam znao, ali to je bila poslednja večera u civilizovanom domu za mnogo neobičnih i strašnih dana.

mornara koji su tražili hrane. „Mi ćemo ih iskljucati do smrti, sutra, draga moja.“

Možda je tako neka ugledna ptica dodo na ostrvu Mauricijusu sedela u gnezdu i raspravljala o dolasku šake nemilosrdnih

Čak i sada se sećam ovoga stola sa neverovatnom tačnošću: kako me divno lice moje drage žene zabrinuto gleda pod ružičastim štitom svetiljke, sećam se belog čaršava sa srebrom i staklarijom – jer u ono vreme su i filozofski pisci imali mnogobrojne sitne udobnosti – sećam se kao krv crvenog vina u svojoj čaši: sve je to fotografski tačno zabeleženo u meni.

Neobično snažno uzrujavanje zbog ovih događaja ostavilo je bez svake sumnje moje sposobnosti shvatanja u stanju razdražljivosti

Oni su učinili jednu glupost“, govorio sam, držeći u ruci čašu vina. „Oni su opasni pošto su, u to nema sumnje, ludi od straha. Možda su očekivali da neće naći nikakvo živo biće ovde – a svakako da neće naći inteligentna živa bića.“

neosetno sam postajao sve sigurniji i hrabriji.

njihovih tela. A s druge strane, svi smo mi prevideli činjenicu da poznavanje materije kakvim raspolažu Marsovci može, u slučaju potrebe, da ih sasvim oslobodi muskularnog rada.

Mars. Oživljujući uticaj ovog viška kiseonika bio je za Marsovce svakako povoljan, jer se suprotstavljao povećanoj težini njihovih tela

Zemljina atmosfera, kao što sada znamo, sadrži mnogo više kiseonika ili mnogo manje argona