Noć mi te uzima

Zlo je pravi pokretač svake priče. Roman, film ili video-igrica u kojima je sve dobro, nikome ne bi bili interesantni… Zapamtite: zlo je ono što čini priču. Noć u kojoj se sve zauvek promenilo bila je maglovita i hladna, u varošici skrivenoj među senkama Alpa. Možda je baš zbog te magle automobil specijalnog agenta Fogela sleteo s puta. On je u šoku — ne seća se zašto je tu gde jeste, ni kako je tamo dospeo. Ipak, jedno je sigurno: trebalo je da bude na nekom drugom mestu, daleko odatle. Zapravo, prošla su dva meseca otkako je jedna devojčica iz sela nestala u magli. Dva meseca kako se Fogel bavi tim slučajem, koji je postao prava medijska senzacija. A upravo to je njegova specijalnost. Ne zna ništa o DNK analizama, ne zna šta da radi sa otkrićima forenzičara, ali u jednom je nenadmašan: zna kako da manipuliše medijima. Da privuče kamere, osvoji naslovnice svih dnevnih novina. To je njegova igra, njegov potpis. Čovek bez skrupula siguran u svoje metode, majstor zbog kojeg zločin dobija ono što mu pripada: osim razrešenja, svakom zločinu potrebna je i publika. Da, trebalo bi da je već otišao, daleko od ovih nepristupačnih planina. Onda, zašto je još ovde? I zašto je sleteo s puta? A povrh svega, pošto nije povređen, čija je krv na njegovom odelu?