Ja sam oličenje mešavine naroda koje nazivamo Avganistancima.
Zbog mene moja tetka ide po svadbama čak i s večeri kad je umorna ili po dubokom snegu. Pružam joj temu za razgovor i hvalisanje. Ja prodajem tepihe, tetka prodaje mene.
I kako, onda, da joj kažem da, koliko god to nerazborito zvučalo, ja volim Avganistan? Da volim što sam Avganistanac? Da želim da obnovim ono što su mnogi razrušili? Znam da za to treba mnogo vremena. Ali ja tkam tepihe. Znam kako to ide, polako, čvor za čvorom, raste šara.
Bože, možeš li da izatkaš moju sudbinu tako da budem blizu onih koji mi znače više od svega na svetu?
Amin.