Krajnje je vreme da upalimo zvezde

Lako se stavim u tuđe cipele.

Uočavam neke sitne detalje pored kojih ljudi često prolaze ne primećujući ih.

I radujem se dvostruko više nego drugi ljudi. Zrak sunca, miris ljiljana, božićni ukrasi izazivaju u meni talase sreće.

Volim te toliko da se razbolim svaki put kad te vidim kako ubrzano nestaješ, kad pomislim kako ćeš uskoro potpuno iščeznuti. Volim te toliko da noću plačem dok mi oči ne izgore, da vrištim u sebi kad god pomislim na tebe, na sve one godine kad si bila uspravna, kad si bila snažna, snažnija od žalosti, snažnija od kancera, kad si bila mlada, na sve one godine kad si brinula o meni, kad si bila moje utočište, moj potporni stub, moje sve.

Jutro uvek miriše na nadu. Možda je baš ovo dan kad će se sve promeniti. Desiće se neki susret. Neka ideja. Neko rešenje. Neki odlazak. Svakog jutra, u svojoj glavi zapisujem olovkom na papir svoje snove. Svake večeri ih brišem.

Počeo je da urla, na to sam navikla, to je značilo da brine.

Nisam mogla da izađem na crtu svim onim, u borbi prekaljenim, brojnim diplomama okićenim kandidatima, čiji prioriteti nisu nikad boravili u njihovoj materici.

Toliko je lepo da imam želju da zaplačem.

– Volim vas – kaže Kloe.

– I ja vas volim – odgovaram ja.

– Isto – kaže Lili.

I tada, tačno u tom trenutku, preplavi me talas sreće. Nalazimo se pred jedinstvenim prizorom, na čarobnom mestu, dobro smo, zajedno smo. Kako je dobro što sam probušila svoj mehur sigurnosti.

Tokom celog našeg života, procenjujemo ono što nam se događa, radujemo se ili tugujemo. Međutim, do poslednjeg trenutka ne znamo da li je zaista bilo razloga za radost ili za tugovanje. Ništa nije zamrznuto u vremenu, sve evoluira. Ne budi tužna danas, jer je možda to što ti se dogodilo velika sreća.

S pažnjom sam saslušala starčeve reči, njegova mudrost bila je tako prijemčiva. Zatim sam se vratila u kombi pitajući se da li je ono što mi je rekao u stvari dobro ili loše.

. Tokom celog našeg života, procenjujemo ono što nam se događa, radujemo se ili tugujemo. Međutim, do poslednjeg trenutka ne znamo da li je zaista bilo razloga za radost ili za tugovanje. Ništa nije zamrznuto u vremenu, sve evoluira. Ne budi tužna danas, jer je možda to što ti se dogodilo velika sreća.

– Oh, kako sam. Znaš, meni je sada svaki dan kao neki bonus, tako da se ne žalim! Ali pričajmo o tebi. Jesi li našla ono što si pošla da tražiš?

Pravim malu pauzu, nisam sebi postavila to pitanje dosad. Jesam li našla ono što sam pošla da tražim?

– Zagrevam se, bako, zagrevam se.

psiholog kod kog je Madlen odlazila promenio je naše mišljenje. Naša deca nam ne pripadaju, mi smo nešto poput uzgajivača biljaka, pomažemo im da porastu. Dete koje potom nastavi svoj put jeste čista nagrada. Naravno, to se ne postiže za jedan dan, teško je kad ga više ne viđaš svakog dana, treba naći drugi smisao života, druge zanimacije, ali sreća je gledati ga kako postaje ispunjen čovek.