Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana / Odbrana i poslednji dani

, u onom času. Nikakvo poniženje, stid, nikakvu uznemirenost. Samo hladnoću. Mraz me je lagano obuzimao, kao da mi se sva studen ledene kore pretače u kosti. Sada znam da taj mraz nije poticao iz leda, nego iz mog srca, da je led mog srca oticao kroz telo, da se sledi sa klizalištem, kome je pripadalo.

Na ovoj raskrsnici između mita i moje igre, ja sam, kao oličenje jednog pokorenog naroda, morao da u sebi pronađem još snage – pa zbog toga, zacelo, zbog tog neočekivanog protivsudbinskog vaskrsnuća sam se i upustio u avanturu – da se još jednom u vazduh vinem, ovog puta stvarno i bez štete po sebe nadskočim sunce, i posle mekog doskoka, veličanstvenim, prostranim, raspevanim krugovima po ledu, dokažem protektoru Arnimu von Saksendorfu da je taj narod nepobediv i neuništiv.

skok, trostruki okret u bezmalo vodoravnom položaju, imao je da predstavi Ikarusov pokušaj da nadvisi, nadskoči, pobedi sunce, i bio je zamišljen kao najstrmoglaviji po visini, najduži po trajanju, i najrafiniraniji po sastojcima.

prećutno solidarisanje sa subverzivnim značenjem moje predstave.

će biti da je kazao, to je priča o meni, to je priča o mom životu, i kako sam mu izgubio smisao.

Možda je trebalo da kaže: bunite se, iako to nema smisla, bunite se, iako će vas ta pobuna usmrtiti, istrebiti, uništiti, bunite se radi same pobune, radi očuvanja prometejskog duha.

Najzad, Ikarus je, doduše, izvojevao slobodu, ali je pritom umro, ipak ga je mutna voda odnela, ako je posle pada išta od njega ostalo. Priča bi, u stvari, trebalo da zvuči pacifizirajuće, a nije tako zvučala.

pasivizira ljude, ona im saopštava da je svaki otpor vlastodršcima nemoguć, ravan samoubistvu

otkrivajući neumereno uživanje bivšeg zarobljenika u ponovo stečenoj slobodi,

na činjenicu da je taj lavirint za Minoja projektovao sam Dedalus, činjenicu koja je čitavu ovu zamršenu situaciju bojila nekim ironičnim svetlom, kao da smo svi mi, okupljeni u ovoj paklu sličnoj areni, sami krivi za svoju sudbinu, da smo taj lavirint srama i straha sami za sebe izgradili, da u njegovom mraku trunemo i uzalud za slobodom vapimo