Protivzakoniti ratovi

Filozof Fridrih Niče je sasvim ispravno naglasio da svako posmatranje, svaka spoznaja, svaki afekt otkriva samo jedno, određeno, ograničeno viđenje neke pojave, te je stoga veoma važno menjati uglove posmatranja. „Postoji samo gledanje uslovljeno određenim uglom posmatranja, samo spoznaja uslovljena određenim uglom posmatranja; i što većem broju afekata dopustimo da dođe do reči u vezi sa nekom pojavom, što više pesama, što više očiju, različitih očiju možemo da upotrebimo kako bismo osmotrili istu pojavu, potpunije će biti naše poimanje te pojave, naša objektivnost“, rekao je Niče dubokoumno.

„U našim je rukama da li ćemo pronaći put mira ili ćemo nastaviti putem nemilosrdnog nasilja kakvo ne priliči našoj civilizaciji“, opomenuo je fizičar Albert Ajnštajn još 1934. godine. „Na jednoj strani mašu sloboda pojedinca i sigurnost u zajednici, a na drugoj strani pojedincu preti robovanje i uništenje naše civilizacije. Naša sudbina biće onakva kakvu zaslužimo.“

Postoje i Amerikanci koji veruju da njihova vlada nije ispričala istinu o terorističkim napadima izvršenim 11. septembra. Profesor teologije Dejvid Rej Grifin i novinar Majkl Rupert napisali su knjige o tom terorističkom napadu, knjige u kojima tvrde da su kriminogene osobe u Bušovoj administraciji dopustile da se dogodi taj napad (Lihop teorija: Let it happen on purpose) ili da su ga čak same priredile (Mihop teorija: Make it happen on purpose) kako bi preko toga ojačale svoju imperijalističku nadmoć, kako bi ratovima u inostranstvu obezbedile naftu i gas, kako bi u Sjedinjenim Državama smanjile građanska prava, kako bi postavile pravnu osnovu za uvođenje nadzora u državi i kako bi povećale vojni budžet.

Baš kao što je laž o incidentu u Tonkinškom zalivu izazvala rat u Vijetnamu, tako je u ratu na Kosovu događaj u Račku iskorišćen kao povod za izbijanje rata.

Smedli Batler, general-major Američke mornarice i dobitnik Medalje časti, objasnio još 1935. godine: „Rat je prevara. To je oduvek bilo tako. Verovatno spada među najstarije prevare, a uz je to svakako najunosnija i sasvim izvesno najzlokobnija. Jedina čije su razmere međunarodne. I jedina je čiji se dobitak meri u dolarima, a gubitak u ljudskim životima.“

„Pronicljivost velikih masa veoma je ograničena, razumevanje malo, ali je zato zaboravnost velika“, sažeo je Adolf Hitler svoje misli o propagandi uoči Drugog svetskog rata. „I zato delotvorna propaganda mora da bude svedena na samo nekoliko suštinskih tačaka koje u vidu parola treba ponavljati onoliko dugo koliko je potrebno da i poslednja osoba bude u stanju da, kada čuje te reči, zamisli ono što je željeno.“ A njegov ministar propagande Jozef Gebels, dopunio je: „Propaganda mora da bude jasna, jednostavna, možda čak primitivna“, zato što „je narod uglavnom još primitivniji nego što možemo da zamislimo. Zato je sama suština propagande jednostavnost i neprestano ponavljanje.“

Američki senator Hiram Džonson je za vreme Prvog svetskog rata 1917. godine ispravno ustanovio: „Istina je prva žrtva rata.“

Na osnovu zvaničnih dokumenata možemo zaključiti da su SAD od Drugog svetskog rata do danas odgovorne za smrt 20 do 30 miliona ljudi. Budući da je reč o tako velikim brojkama, moramo da se zapitamo: kako je te stravične razmere uopšte moguće sakriti od stanovništva?

Rezultati rada Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) pokazali su da su pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje su zapravo zadužene za očuvanje mira u svetu, u stvari najveći izvoznici oružja – a to je izuzetno neprijatna činjenica. Stalne članice Saveta bezbednosti UN zarađuju od ratova zato što se povećava izvoz njihovog oružja u područja sukoba.

Godine 2005. postojalo je 737 vojnih baza SAD smeštenih u drugim zemljama“, kaže Džonson.