Oštrica brijača

Zar niste možda pomislili da je seoba duša istovremeno i objašnjenje i opravdanje za zlo na svetu? Ako su zla koja trpimo ishod naših greha iz prošlih života, onda možemo smireno da ih podnosimo nadajući se da će, ako u ovom životu budemo stremili vrlini, oni budući biti zlom manje ugrožavani. Lako je ipak čoveku da podnosi zlo koje snalazi njega samog, za to je potrebno samo malo muževnosti; nepodnošljivo je zlo koje snalazi druge, naizgled tako nezasluženo. Ako možete da ubedite sebe da je ono neizbežan ishod prošlosti, onda možete da sažaljevate, da učinite koliko možete da olakšate onom ko ga trpi, kao što i treba da učinite, ali ne možete da budete ogorčeni.“

Jesi li to rekao i gospođi Bredli?“
Eliot se nasmejao.
„Dragi druže, ako imam išta čime se ponosim, onda je to takt. Nisam joj rekao. Ne bi ona shvatila, sirotica. Između ostalog to nikad nisam shvatio kod Luize, proživela je pola života u diplomatskim krugovima, u pola svetskih prestonica, a ostala je, beznadežno, prava Amerikanka.“

postane ljubavnik dami u izvesnim godinama, a ako bi ona bila ličnost kakvu imam u vidu, femme du monde,******* znaš već, njemu bi to neposredno pružilo određeni položaj u Parizu.“

Uvek mislim da za mladog čoveka nema boljeg obrazovanja nego da

Rekla sam joj: ’Ako je spreman da te ostavi na dve godine, ne može biti da te baš mnogo voli.’ ’Ne mogu ja tu ništa’, kaže ona, ’važno je to što ja njega mnogo volim.’ ’Čak i posle ovoga što je bilo danas?’, pitam ja nju. ’Zbog ovoga danas volim ga još više nego ikad’, odgovorila mi je, ’a i on voli mene, mama, sigurna sam u to.’“
E

Mada sam sasvim izvesno nije ni pipnuo nikakav posao najmanje deset godina, a i onaj posao kojim je zgomilao pozamašan imetak nije ni izbliza podrazumevao neki težak trud i marljivost, Eliot se čvrsto držao stanovišta da je za opstanak ljudske vrste marljiv trud neophodan.

Brže se uči pod vođstvom iskusnih profesora. Potroši se mnogo vremena po slepim ulicama kad nemate nikog da vas vodi.“

sada joj je žućkasto lice, gotovo agresivno lišeno šminke, bilo oronulo, i očigledno je već izgubila bitku protiv korpulentnosti koju donosi sredovečnost.

koju dobrotvornu ulogu ako joj je posvećivana široka javna pažnja. Postao je član dva najekskluzivnija kluba u Parizu i ce cher Eliot** najvećim damama u Francuskoj. Konačno je stigao na cilj.

Uvek je bio spreman da pomogne svojim izuzetnim ukusom i darom za organizovanje uzimajući na sebe bilo