Zar niste možda pomislili da je seoba duša istovremeno i objašnjenje i opravdanje za zlo na svetu? Ako su zla koja trpimo ishod naših greha iz prošlih života, onda možemo smireno da ih podnosimo nadajući se da će, ako u ovom životu budemo stremili vrlini, oni budući biti zlom manje ugrožavani. Lako je ipak čoveku da podnosi zlo koje snalazi njega samog, za to je potrebno samo malo muževnosti; nepodnošljivo je zlo koje snalazi druge, naizgled tako nezasluženo. Ako možete da ubedite sebe da je ono neizbežan ishod prošlosti, onda možete da sažaljevate, da učinite koliko možete da olakšate onom ko ga trpi, kao što i treba da učinite, ali ne možete da budete ogorčeni.“