Tajna vatra

Biblioteka u Vudberiju bila je smeštena u prostranoj viktorijanskoj dvospratnici na obodu centra grada, sa svetlom kamenom pločom, odmah ispod strmog krova sa zabatom, na kojoj je pisalo „Biblioteka“.

Morala je da se usredsredi. Odgonetne to. Razume.

Nešto takvo se prosto ne dešava.

Međutim, desilo se.

Znala je samo kako treba da izađe iz te kuće.

Užurbano je navukla šorc i prsluk. Oko vrata je vezala belu maramu da sakrije modrice.

Zatim se, pre nego što je majka sišla na doručak, iskrala na prednja vrata u jutarnju svetlost.

„Makar još imaš francuskog dečka“, zadirkivala ju je Džordži. „Da te noću zagreje.“

Tejlor se u panici pridigla.

„Džordži, slušaj. Ne pominji Sašu Tomu, važi? Samo mi još sad treba da bude ljubomoran. Sve je već dovoljno loše.“

„Naravno da neću.“ Džordži je zvučala uvređeno. „Šta ti misliš o meni?“

„Ozbiljno, Džordži. Znaš kakav je. Nije on loš momak, ali baš je ljubomoran.“

„Bože“, kazala je Džordži. „Neću nikome reći. Oladi malo.“

Rano je ustala i dugo stajala pred ogledalom. Tragovi na njenom vratu sinoć su bili crveni, ali sad su postali ljubičasti podlivi. Vijugali su oko njenog bledog vrata, nedvosmisleno veličine i oblika dugačkih, tankih prstiju.

Kad ih je lagano dotakla, zašištala je kroza zube. Teško je zamisliti snagu koja je potrebna da se naprave takvi tragovi. Da bi joj popucali kapilari i krv se izlila u kožu.

Kad je završila, Džordži je uzdahnula. „Plahovite je naravi. Pol i ja smo baš pre neki dan razgovarali o tome. Ne bi smeo da tako razgovara s tobom.“ Zastala je. „Ali, kad bolje razmislim, zar nisi ti htela da raskineš s njim? Možda je on to naslutio. Zar nije tako sa životinjama?“

Pregledao je ostatak notesa u potrazi za drugim pominjanjima, ali nije ih našao. Nije bilo pomena o Tejlor ili o nekom drugom Monkleru.

Saša je zatvorio notes, pa zamišljeno spustio prste na korice.

„Ko si ti, Tejlor Monkler?“

Prošlo je više od sata pre nego što je konačno pronašao ono što je tražio:

„Oldrič Monkler, Oksfordski univerzitet.“ Pored toga su bili broj telefona i adresa.

Sašino srce je počelo da tuče.

Odjednom je znao gde ga je ranije čuo.

Njegov otac je stajao u dovratku s kožnom putnom torbom u ruci. „Monkler misli da je nešto otkrio. Moram da saznam je li u pravu.“

„Opet?“ Majka se mrštila na njega. „Prošlog meseca si bio tamo. Znaš da nije bezbedno.“

Oboje su pogledali prema Saši, koji je sedeo i radio domaći zadatak, samo ih donekle slušajući. Potom su zajedno izašli i nastavili razgovor šapatom.

Džordži ju je netremice posmatrala.

„Ozbiljno, Tej, ovo je sve previše zgodno ispalo. U jednom trenutku razmišljaš da raskineš s Tomom, a u sledećem si budna celu noć i pričaš s nekim Francuzom.“ Nagnula se napred. „Šta se događa? Sve mi ispričaj. I stvarno mislim sve.“

Tejlor je osećala kako joj zbunjenost treperi u stomaku.

Trenutno nije razumela vlastita osećanja. Kako da ih onda objasni Džordži?

Džordži je razrogačila smeđe oči.

„O bože“, rekla je. „Sviđa ti se taj francuski momak.“

„Ne budi blesava“, rekla je Tejlor. „I ne poznajem ga. Razgovarali smo otprilike dvaput. Ništa nije bilo. Trebalo je da ga podučavam, ali se on nije pojavio i izvinio mi se. Ispričala sam mu o čudnom padanju u nesvest i kratko smo o tome razgovarali. To je bilo to.“

Zbog čega joj se onda čini kao da je nešto više?

Na prvoj stranici su elegantnim rukopisom njegovog oca ispisane samo dve reči „Adam Vinters“. Ispod toga njegovo zvanje:

Dok ju je posmatrao, neočekivano ga je presekla ljubomora. Kad ju je pitao ima li dečka, izbegla je da odgovori.

Nije trebalo to da ga iznenađuje. Svakako je imala dečka. Devojke poput nje uvek su ih imale. Verovatno neki zgodni sportista. Budući advokat. Neko pouzdan.

Nikada joj se ne bi dopao neko kao on – gubitnik koji odbrojava dane, minute, sekunde do nule.

Ako je to istina... zbog čega nije odgovorila na pitanje?

Nije ga zainteresovao samo njen izgled. Njeno ime – bilo mu je odnekud poznato. Njegova majka ga je prepoznala. I ne samo to – izgleda da ju je ime uplašilo.

Zavalio se u stolici tako da se upiljio u belu prazninu tavanice svoje sobe.