Moj muškarac – Opsesija

Život je pun pitanja ’šta da’.

„Neka on misli da je glavni, neka veruje kako ne možeš da živiš bez njega, ali nikad mu nemoj dozvoliti da ti uzme nezavisnost ili identitet, mila.

Možda ću plivati u Konaku.“ Dižem glavu i vidim da mu se namrgođeno lice ponovo užasnulo.

„U bikiniju?“

Prasnem u smeh. „Ne, u skafanderu. Naravno da ću obući bikini.“ Zaista iskušavam sreću i svesna sam toga.

„Namerno ovo radiš, jelda?“

„Volela bih malo da plivam.“

„Ja bih voleo da te zadavim“, brecne se. „Zašto mi ovo radiš?“

„Zato što si nerazumni seronja i moraš da se opustiš. Jeste da si starac, ali ja imam samo dvadeset šest godina. Šta će se desiti ako odemo na letovanje?“

„Mislio sam da odemo na skijanje.“

Poznajem ovog čoveka dva meseca i sad idem prema oltaru do njega. Kako li se to desilo?

Sleže ramenima kao da je time objasnio zašto me je upravo bacio na pod, tražio izjavu ljubavi i onda pred gomilom neznanaca objavio da čekamo blizance.

Vrata se zatvaraju i gledamo se u oči, veoma dugo ne progovaramo. Samo ga upijam, svaki lepo definisani mišić, svaki savršeni milimetar nepomućene lepote.

Znam da je stvarna sve dok mi srce kuca.

ali neću se raspravljati s bogovima sudbine.

Sve se dešava s razlogom.

Želeli smo da donosimo odluke zasnovane na našim snovima, a ne da bismo zadivili umišljene seronje s kojima su se naši roditelji družili.“