Izgubljena sestra

Retki su trenuci kad prvi put vidite nekog ko vas privlači. I u tom trenutku, sve je jednostavno. Ne mora se vaditi nikakav prtljag, ne mora se istraživati duša…“

imaju dugo pamćenje. I da se stare boli retko opraštaju i zaboravljaju, da se prenose s pokolenja na pokolenje.

kao da linije koje je povukao čovek išta mogu da promene, pomislila sam

Kao što je rekao Žan de Lafonten: ljudi obično sretnu sudbinu na putu kojim su pošli da bi je izbegli.

uveren sam da na kraju svi moramo da se vratimo tamo gde je sve počelo, kako bismo razumeli.“

Možda mora postojati trenutak kad je sve bačeno u vazduh pre nego što ponovo ne padne na svoje mesto, pa će onda možda biti čak i bolje nego ranije.

Kejti uvek izgovori glasno ono što se ostali ne usuđuju ni da pomisle.

je Zvezda želela da se udalji od mene.“
„Znam, ali ipak te zove svake nedelje, a znam i da stalno razmenjujete

Ledi Ficdžerald je angažovala konjušara koji je radio u štalama Argedin hausa da napravi okvir sa dva drvena rukonaslona za koja bi se Filip mogao držati dok vežba hodanje s drvenom protezom.

Ako je suđeno da bude…“

„Onda će biti“,