Stakleni presto

„Samo“, kazao je on ne znajući za bitku koja se upravo odigrala u njoj, „stvar je jedino u tome što ja ništa ne znam o tebi.“

„Ja sam ubica.“

„Dorijane, svi mi nosimo ožiljke. Moji su samo vidljiviji nego kod većine drugih ljudi.

„Čemu imati um ako ne da donosiš sudove?“
„Čemu imati srce ako ne da poštediš druge okrutnih sudova svog uma?“

Zatreptala je i namestila okove kao da su čipkane rukavice.

rove i kraljeve, niti na ubice. Više neće priželjkivati da vlada tim gradom. Magija je mrtva, Feji su prognani ili pogubljeni, a ona više nikada neće imati nikakve veze s usponima i padovima kraljevstava.

Njoj ništa nije suđeno. Više nije.

Ogrnula se plaštom. Pobediće. Pobediće i služiće kralju, a onda će nestati u ništavilu i više neće ni pomišljati na dvo

bi trebalo da očekuješ čast i poštenje u takvom društvu.“

„Nisam ni rekla da sam to očekivala. Većini njih nikada nisam verovala, a znala sam da me mrze.“

Pogledi su im se sreli, a Kejol nije skrivao osmeh kada mu se ona iscerila. Možda četiri godine s njom neće biti dovoljno.

Ali to nisu bili ni Dorijan ni Nehemija, pa čak ni neki paž. Svet je stao kada je Kejol ušao u sobu.

Tom čoveku je više stalo do tebe nego što oboje shvatate“, primetila je Nehemija smešeći se. Selena je pocrvenela kao bulka.