Stakleni presto

„Samo“, kazao je on ne znajući za bitku koja se upravo odigrala u njoj, „stvar je jedino u tome što ja ništa ne znam o tebi.“

„Ja sam ubica.“

„Dorijane, svi mi nosimo ožiljke. Moji su samo vidljiviji nego kod većine drugih ljudi.

„Čemu imati um ako ne da donosiš sudove?“
„Čemu imati srce ako ne da poštediš druge okrutnih sudova svog uma?“

Zatreptala je i namestila okove kao da su čipkane rukavice.

Hrabro srce veoma je retko“, kazala je iznenada spokojno. „Pusti ga neka te vodi.“

Bogovi im svima bili u pomoći, njih dve su zastrašujuće u paru.

oni zločinci ili ne – i dalje su ljudi. Jedini izbor koji mu je preostao bio je da radije umre nego da igra kraljevu igru.

Osećao se kao da se u njemu krije nešto što se ne uklapa s njihovim veseljem, s njihovim voljnim zanemarivanjem sveta van zamka. Bilo je to nešto više od njegove titule. U ranoj mladosti je uživao u njihovom društvu, ali postalo je očigledno da će on uvek biti na korak od njih. Najgore je što oni i ne primećuju da je drugačiji – ili da se oseća drugačije. Da nije Kejola, osećao bi se neverovatno usamljeno.

Adarlan može da im oduzme slobodu, može da im uništi živote, da ih pretuče, slomi i iskandžija, može da ih prisili na ovo besmisleno nadmetanje, ali

iako ona ni u kom slučaju nije izgubila, Selena nije mogla da podnese – apsolutno nije mogla da podnese – osećaj da zapravo nije ni pobedila.