Danas, uglavnom žene, veličaju svoja osećanja. Ipak, upravo te žene su lenje da bi zaslužile i stekle pravu i istinsku ljubav i pozitivna osećanja. One žive bezosećajnost, nevernost i samodestrukciju, dok ih primarni razlozi stvaranja i potraga za Bogom ne zanimaju. Postavlja se pitanje, ako nešto donosi nesreću, a ti umišljaš da donosi sreću, da li to znači da tvojoj sreći neće biti kraja? I da li umišljena istina može postati realnost, tj. stvarna istina?