bookmate game
sr
Books
Milan Ružić

Pun kofer priča

„Knjiga priča Milana Ružića forenzička je slika našeg vremena. Ona je svedočanstvo života koji nas polako i sigurno vodi u beznađe ako se ne prizovemo pameti i ne stanemo u odbranu osnovnih vrednosti vekovnog postojanja. Ružić je od onih ljudi koji su od davnina branili zemlju rečima u pričama i knjigama vrednim kao narodne krštenice. Nema velikog i značajnog pisca u srpskoj književnosti koji nije svoj literarni vrh dosegao knjigama priča o nama. Ružić ispisuje svoja neskrivena i iskrena poimanja tradicionalnog sveta sa osećanjem da je svaka reč značajna u odbrani života našeg naroda.“
— Duško Kovačević
„Ružić nas uvodi u preobražavanje pejzaža, mijenja vidljivi svijet u nevidljivi da bi ono u šta gledamo bilo pretvoreno u lične znakove, metaforičko dešifrovanje svijeta. On je pisac šetač koji pišući ostavlja tragove čije značenje osjećamo kao piščev lični svemir gdje je svaki korak neponovljivo približavanje cilju, konačnosti, a metafore rastjeruju maglu u kojoj ideju kraja lako pretvaramo u beskraj. Sve je u ovim pričama snažno doživljeno i čuju se koraci pisca koji šeta raspet između ubogih srpskih staza i beskrajnog neba. Da nebo ne bi palo na pisca, on piše i ono ostaje tamo gdje mu je mjesto.“
— Emir Kusturica
„Trebalo je da se Milan Ružić rodi ili nešto ranije, ili nešto kasnije, a rodio se u najnezgodniji čas kada se dobre knjige pomešane sa hiljadama drugih ne vide. Ali njegove se vide, pa gledamo kako on postaje veliki i u najteže vreme, i to knjigama, a ne pojavljivanjem na najgledanijim televizijama.“
— Matija Bećković
197 printed pages
Original publication
2022
Publisher
Laguna
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

  • Nebojša Ljubomirovićshared an impression2 years ago
    👍Worth reading
    💡Learnt A Lot
    💞Loved Up

    Ако си имао некога због кога сада избегаваш градове, заобилазиш тргове, не пијеш омиљено пиће, не певаш неку песму, не пролазиш поред појединих кућа, имао си много, а чим си имао много, много си и изгубио. Али неко никада није имао много и никада ништа вредно неће изгубити – благо њему и тешко њему.
    Ако си имао некога због кога се смејеш и плачеш у исто време, ниси имао ништа мање од свега.

  • Jasna Prokovićshared an impression2 years ago
    👍Worth reading
    💡Learnt A Lot
    💞Loved Up
    🐼Fluffy
    💧Soppy

    Prelepe priče..bukvalno sam iz svake mogla izdvojiti citat, a onda sam se na sredini knjige zaustavila, valjda..jer, nije fer prema onima koji tek trebaju pročitati.-)

  • b3918465145shared an impression2 years ago
    👍Worth reading
    🐼Fluffy

Quotes

  • Jasna Prokovićhas quoted2 years ago
    Многи ми кажу да више не постоје они који су доскоро постојали и да их ништа не може вратити. Али лажу. Ноћ их увек врати. Крену да лутају по сећањима и смеју се са онога света, грле те кроз снове, причају ти с унутрашње стране уха.

    Ако си имао оне чију смрт наново доживљаваш и оплакујеш их сваког јутра, имао си нешто и због тога треба да будеш срећан, иако може деловати да срећа с тим нема везе, па чак и помислиш да ако је икада и била ту, више није. Није срећа отишла са њима, него су они отишли са њом. За њих више нема патње. Они сада гледају како ми плачемо и срећни су што су постојали.
  • Nebojša Ljubomirovićhas quoted2 years ago
    По оној легенди, нама Србима су рекли да ће нас остати толико да можемо сви стати под једну шљиву. Само да нам је тај кестен да под њега станемо, било би нас више него игде икога.
  • Nebojša Ljubomirovićhas quoted2 years ago
    живи ли цео свет у човеку или човек у свету

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)