Happy end

Muškarci mogu da lažu, neprekidno. Žene, žene uvek priznaju. Volim te, ne volim te više.

Ne možete beskrajno voleti ono što nemate. To jednog dana prestane. I onda počinjete da volite ono što imate. To je tako.

Kakvo romantično vreme bez mobilnih telefona! S mobilnim ovo bi mogao biti samo instant događaj. Nema trajanja, nema izvinjenja, sve je odmah kristalno jasno, nema zabluda. I shodno tome, opis bi bio kraći. Rastanak bi takođe bio instant, mobilni ne ostavlja mogućnost da vam nešto ne bude jasno. Nedostupnost, daljine, glasnici, protok vremena, nesporazumi, čekanje, to je ono što romantičnim pričama daje soli.

Vidim te slike. Mi u Parizu, na Sen Žermen de Preu, zagrljeni oko struka, klatimo se dok idemo ka Kafeu de Flor i smejemo se. To vidim. I vidim nas, zatim, na Bajlonovoj pijaci kako zajedno biramo sir. To sam odmah videla. Slike sreće.

Duboko sam uzdahnula. To je onaj uzdah koji vas sprečava da se raspadnete od plakanja.

ivoti ne služe tome da nam se sviđaju ili ne sviđaju, nego da ih živimo, i da ih činimo boljima

Niko nije stigao.

Šesto po­gla­vlje

Treće po­gla­vlje

„Majstori latinoameričke proze“, a zatim ispod, krupnim crnim slovima – Rigoberto Martines i Fonseka, a ispod toga, još upečatljivije – LjUBAVNICI IZ MARAKAIBA.