Moje zelenilo, moj šećeru, moja ružo, jedina koja me ne žalostiš na svetu...
Moj Istanbule, moj Karamane, zemljo moje Anadolije,
Moj Badakšane, moj Bagdade, moj Horasane,
Moja ženo divne kose, moja ljubavi izvijenih obrva, ljubavi moja očiju punih nestašluka...
Pevaću ti hvale zauvek.
Ja, ljubavnik izmučenog srca, Muhibi očiju punih suza, srećan sam.