Sestre Romanove

Život ima svoj značaj i bez udaje

Dotad nepoznata i ozbiljna Aliks od Hesena, koju je čak i rođena baba opisala kao „ein kleines deutsches Prinzesschen koja se ama baš ni u šta ne razume sem u male nemačke dvorove“, osvojila je ne samo jedan od najkrupnijih vladarskih ulova već i najbogatijeg čoveka na svetu.

Otac me moli da svima koji su mu ostali verni, kao i onima na koje bi ovi prvi mogli imati uticaja, poručim da ga ne svete, jer on je svakome oprostio i moli se za svakoga; ni sami ne treba da traže osvetu; valjalo bi da pamte da bi zlo koje je sada u svetu postalo time još moćnije, te da zlo neće biti pokoreno zlom – već samo ljubavlju.

„Ponekad deluje kao da nije preostalo snage da se izdrži, da ponekad ne znaš ni čemu da se nadaš, šta da poželiš“

Prolog

ODAJA PRVIH
I POSLEDNJIH VRATA
Tog dana kad su otpremili Romanove

To je poslednji put što je neko ko ih je voleo i služio, neko ko je živeo uz njih još od detinjstva, uopšte video sestre Romanove.

Strahovito se bojim da ne izgubim hrabrost“, saopštava ocu. „Mnogo se molim za vas […]. Neka vas Gospod Bog čuva, hrani, štiti od zla. Tvoja ćerka Tatjana, koja te žarko voli vo vjeki vjekov.“

e otežavaj mi bol, Tudels. Ovo je za mene najteži trenutak. Ti znaš koliko mi znači moj sin. A sada treba da biram između sina i muža. Ali ja sam se odlučila i treba da budem jaka. Moram ostaviti svog mališana i podeliti život – ili smrt – sa svojim mužem.

Voleo bih da umrem, mama; ne bojim se smrti.“ Sama smrt nije imala vlasti nad njime, jer njegov strah je bio izazvan nečim drugim. „Užasno se plašim šta bi ovde mogli da nam rade

Nikolaj i Aleksandra su bili nepopustljivi u stavu da neće ni da razmatraju ma kakvo „spasavanje“ koje bi značilo da će se porodica razdvojiti ili „napustiti rusko tle“.