sr
Books
Aleksandar Dima Otac

Grof Monte Kristo I

Ljubav. Izdaja. Nevini zatočenik. Opasno bekstvo. Skriveno blago. Proračunata osveta. Grof Monte Kristo Aleksandra Dime sadrži sve ove uzbudljive elemente. Klasik među klasicima, ovaj roman je više od avanturističke priče i nudi briljantan prikaz osvetničkih pobuda.
Mladi moreplovac Edmon Dantes uhapšen je pod lažnom optužbom i odveden u zatvor uoči venčanja sa lepom Mercedes. U mračnoj tvrđavi If Edmon saznaje da skriveno blago leži na jednom ostrvu, i odlučuje ne samo da pobegne iz zatvora već i da iskopa blago i iskoristi ga da se osveti onima koji su ga bacili u tamnicu. Briljantni pripovedač Dima nas vodi na neverovatno putovanje od kraljevskih odaja, preko Sredozemlja kojim haraju krijumčari, toskanskih ostrva i rimskih katakombi, do pariskih salona, gde misteriozni grof Monte Kristo ostvaruje svoju strpljivu i inteligentnu, sporu i temeljno osmišljenu, ledeno hladnu osvetu.
„Epska priča u kojoj sve vrvi od zločinaca, aristokrata i nevinih čiji su životi u Dantesovim rukama, a kako se radnja odvija, tako se odmotava i klupko njihovih sudbina.“
— thelitedit.com
„Dima je majstor u rasplitanju niti koje spajaju neustrašive heroje, otrovne dame i luckaste avanturiste.“
Guardian
845 printed pages
Original publication
1844
Publisher
Laguna
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Quotes

  • Uroš S.has quoted2 months ago
    , gospođo, oni bar imaju nešto što zamenjuje sve to: a to je fanatizam. Napoleon je zapadnjački Muhamed. Za sve ljude koji su prostaci ali imaju najveće ambicije, on je ne samo zakonodavac i gospodar već je i uzor, uzor jednakosti.“

    „Jednakosti!“, uzviknu markiza. „Napoleon uzor jednakosti! A šta ćete onda reći za gospodina De Robespjera? Čini mi se da mu vi otimate njegovo zvanje da biste ga dali Korzikancu. Ja ipak smatram da je dovoljna i ona jedna uzurpacija.“

    „Ne, gospođo“, reče Vilfor, „ja ostavljam svakoga na mestu koje mu pripada: Robespjera na Trgu Luja XV, na njegovom gubilištu; Napoleona na Trgu Vandom, na njegovom stubu; samo, jedan je stvarao jednakost koja uništava, a drugi jednakost koja uzdiže; jedan je sveo kraljeve na nivo giljotine, a drugi je uzdigao narod do nivoa prestola. To ne znači“, dodade Vilfor smejući se, „da ni jedan ni drugi nisu bili gnusni revolucionari i da 9. termidor i 4. april 1814. godine nisu bila dva srećna dana za Francusku, dostojna da ih proslavljaju i prijatelji monarhije. Ali to takođe objašnjava kako je Napoleon, mada je pao da se nikad više ne uzdigne, nadam se, ipak sačuvao svoje fanatične pristalice. Šta ćete, markizo? Kromvel, koji je bio samo upola ono što je bio Napoleon, imao je takođe svojih sledbenika!“
  • Uroš S.has quoted2 months ago
    Zamenik kraljevskog
    državnog tužioca
    U Ulici Gran Kur, naspram vodoskoka Meduza, u jednoj od onih starih kuća aristokratskog stila koje je gradio Piže, proslavljala se isto tako veridbenim ručkom druga jedna veridba.

    Samo, umesto da su učesnici ovog drugog prizora bili ljudi iz naroda, mornari i vojnici, ovi ovde bili su iz redova glavnih ličnosti marseljskoga društva. Bile su tu nekadašnje sudije koje su dale ostavku na svoje zvanje za vreme uzurpatorove vladavine; stari oficiri koji su napustili našu vojsku da bi prešli u Kondeovu; mladi ljudi koje su njihove porodice odgajile i ne znajući pouzdano kakav će im život biti i pored toga što su platile četiri ili pet puta da ih drugi mladići zamene u vojnoj službi jer su mrzele tog čoveka, koga će pet godina izgnanstva načiniti mučenikom, a petnaest godina rada na obnovi zemlje božanstvom.
  • Uroš S.has quoted2 months ago
    „Pa to me baš i plaši“, reče Dantes. „Čini mi se da čoveku nije dato da tako olako stekne sreću!

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)