Kraljevska dinastija – Povratak kući porodice Karađorđević

Ovu knjigu posvećujem

Karađorđu

i svim njegovim potomcima,

a posebno mojoj prelepoj, hrabroj i bezvremenoj majci

Najuzvišenija strana srpskog ustanka jeste njegova sveobuhvatnost. Nije bilo neposlušnosti ni izdajstva, ali ni plate za borce, a svi su u borbu stupili iz ljubavi. Iz ljubavi prema slobodi.

Gotovo odmah posle prvih talasa radosti zbog svog novog, bezbednog, civilizovanog života u Engleskoj, dogodio se Sarajevski atentat.

U to vreme vladao je stav da Britanija vlada morima, a kako je u početku žestoko osuđivala način na koji se dinastija Karađorđević vratila na vlast, smatrajući prevrat divljačnim i protivzakonitim, Velika Britanija ne samo što nije priznala novu vlast, nego je svoje predstavnike povukla iz Srbije.

Njegova majka je svoj život posvetila samoj sebi, svojim ljubavima, gubicima i željama, i nije osećala ni trunku odgovornosti prema bilo kome osim prema sebi.

Sama reč Balkan je turska i znači „šumoviti predeo“. Susedne zemlje pune su legendi o baucima i vukodlacima.

Obroci su, za razliku od razdragane igre, bili veoma formalni: batleri i livrejisana posluga izlazili su iz ogromnih kuhinja, dela kuće koji nismo poznavali iako smo znali da u njima radi prava mala vojska.

Pričama je želeo da nas nasmeje ili preplaši, ali samo da bi nas razonodio.

Na tom kauču baka je okupljala unuke oko sebe i podsticala nas da zamišljamo da plovimo na velikoj lađi, čitala nam je priče, razgovarala s nama i nadahnjivala nas, a svi smo je obožavali.

Nama mališanima ova soba bila je omiljena; sećam se da smo u njoj pravili tvrđave od jastuka skinutih s kauča veličine čamca.