Leto kada je nestala Sara Leroj

Nisam preživela pre dvadeset godina ono najgore da bih danas umrla.

Upamti to dobro, svi plivači to znaju: ponekad moraš umeti da se pustiš da potoneš. Jer tek kada dodirneš dno, moći ćeš da se odgurneš nogama i izroniš na površinu.

I upravo to radim.

Nisam zasluživala njihovo prijateljstvo. Često sam to sebi ponavljala noću u postelji, uverena da će me one na kraju izdati. Život me je kao vrlo mladu naučio da je jedini način da ne budemo razočarani da očekujemo najgore od ljudi oko nas.

nećemo unaprediti svet praveći u njemu sranja!“

Život me je kao vrlo mladu naučio da je jedini način da ne budemo razočarani da očekujemo najgore od ljudi oko nas

Starost nije samo pitanje godina, to je miris, samoća, neka vrsta umora u držanju koje je malo prerano usvojio.

„Nikada ne znaš koliko si jak,

sve dok biti jak ne postane tvoj jedini izbor.“

Bob Marli

Poznavati nekoga iz detinjstva znači biti svedok rađanja njegovih snova, njihovog ostvarenja ili rušenja, znači imati pristup njegovim najvećim nadama i njegovim najintimnijim strahovima u sirovom stanju, pre nego što je društveno pripitomljavanje obavilo svoj posao. Znači razabrati ko je on zaista iza zaštitne magle konvencija i pravila kojima se povinuju odrasli.

Sara nije bila naročito lepa, ali je uvek bila lepo obučena i očešljana. Od onih nežnih i doteranih devojaka koje su obično nervirale Lilu. Ipak, listajući slike, imala je čudan osećaj da je Sara nosila masku, da su te plisirane suknje, ti usklađeni džemperići, taj besprekorni razdeljak na sredini bez ijednog neposlušnog pramena, služili da nešto sakrije. Lilu je znala bolje od ikoga da ne možeš izgubiti mamu sa osam godina a da ne okriviš ceo svemir. Ali to nije bio uzrast da se nauči kako život nema nikakvog smisla. Pa ipak, na brojnim Sarinim fotografijama dostupnim na internetu, svim snimljenim nekoliko meseci pre njenog nestanka, ona nije pokazivala nikakve emocije. Ni osmeha, ni namrgođenog pogleda, ni tuge, ni besa. Ničega. Uglađeno, pristojno lice gradonačelnikove ćerke koja ume da se ponaša, povučena, gotovo prozirna. Od tada Lilu više nije mogla da se reši izvesne radoznalosti u vezi s ovom tajanstvenom tinejdžerkom koja je posthumno dospela na naslovnice.

Svi su znali da je Benjamin ludo zaljubljen u Anželik. Neki su tvrdili da je Sara ludo zaljubljena u Benjamina. Međutim, šta je osećala Anželik ostala je misterija.

„Vidi“, rekla je Sara, „čak i ako se odselimo odavde, ako jedna drugu izgubimo iz vida, obećavam ti da ćemo i za dvadeset godina moći da pozvonimo jedna drugoj na vrata i nastavimo razgovor tačno tamo gde smo stale.“