Najsjajnije zvezde

Najsjajnije zvezde gore najbrže, pa ih moramo voleti dok možemo.

Ne treba ti snaga da nastaviš.

Sve što ti treba je razumevanje.

Kada sam mu rekla da nije fer što se ovako ponašaju prema njemu a on se nije ni sa kim tukao, savetovao mi je da ne dovodim u pitanje šta radi policija, da nije bezbedno. Daj čoveku vlast i upropastiće svet, moja majka je uvek govorila.

Bila je u pravu.

Kada sam mu rekla da nije fer što se ovako ponašaju prema njemu a on se nije ni sa kim tukao, savetovao mi je da ne dovodim u pitanje šta radi policija, da nije bezbedno. Daj čoveku vlast i upropastiće svet, moja majka je uvek govorila.

Bila je u pravu

. Bilo je nešto u vezi s njim što je činilo da želim da mu pričam. Ali zamalo.

Čudno je razmišljati o tome kakvi smo bili, da nikad nisam znala gde se završava on, a počinjem ja. Bili smo toliko usklađeni. Toliko... jednostavno toliko drugačiji nego sada. Postojao je period kada bi samo izgovorio moje ime i, tek tako, ja bih mu dala sve što bi poželeo. Razmišljam na trenutak o tome. Kako bih ovom čoveku dala sve što bi poželeo.

To nije ni pitanje ni tvrdnja, već je jednostavno tako kako je. U pravu je. Ja ću uvek biti dobro. Cela ona foliraj dok ne uspeš fora? Ja sam kraljica toga.

Šta mi drugo preostaje?

to nije tražila od mene. Čak i kad sam bila starija, gotovo svaku noć pred spavanje

„Žao mi je, zaista“, rekla sam Kejlu i uhvatila ga za ruku. Njegovi prsti, topli i znani, prepleli su se sa mojima i ponovo sam bila smirena.

„Žao mi je zbog svega. Pokušao si da pomogneš Ostinu, a jebena vojna policija te je napala. Bukvalno si negovao mog brata. Žao mi je što ti komplikujem život.“

Kejl je uzdahnuo i poljubio mi prste, a u kolima je vladala tišina. „Vredna si svake komplikacije koju izazivaš.“ Onda me je poljubio. „Nadam se da ćeš se uvek tako osećati kada si pored mene“, kazao mi je dodirnuvši mi lice svojim krupnim šakama.

bili smo bukvalno nekoliko centimetara udaljeni jedno od drugog.

Bila je to magnetska, neodoljiva privlačnost.

„Mogao bih po ceo dan da slušam kako pričaš“, rekao mi je iznenadivši me. „To mi je postala omiljena stvar.“

Oči su mu bile na mojim usnama.

Srce je htelo da mi iskoči iz grudi.

„Volela bih da te slušam kako pričaš ceo dan“, priznala sam mu. Bili smo tako bliski, tu na mom tremu, ne primećujući automobile ili ljude kako prolaze pored nas.

„Jednog dana ćeš zažaliti što si to rekla.“ Kejlov dah mi se raspršio po obrazima i vlažnim, čežnjivim usnama.

Usne su mu bile tako blizu mojih. Da li će me tim usnama orošenim pomorandžom iznenada poljubiti, ovde, sada?

Moja usta su molila njegova da mi se približe, da me dodirnu. Nikad ništa nisam želela toliko kao da me poljubi, ovde na tremu.

Da li će me poljubiti?

Njegove usne su ubrzo odgovorile na moje pitanje. Nagnuo se i svojim mekim usnama dodirnuo moje.