U poteri za svetlom

Bez obzira koliko sam zadovoljan svojim kasnijim životom, nikad nisam dosegao onaj nivo uzbuđenja i nalete ushićenja iz vremena kad nisam imao para.

Ćimino me je jednom upozorio: „Nemoj da dozvoliš da ti igra ostane u svlačionici.“

A osećanje krivice vodilo me je veći deo života. Potreba da zadovoljim druge izbijala je iz mene. Činilo mi se da sam to prerastao, ili sam se barem tome nadao.

Zapravo je uvrnuto, kad se nađete tako blizu smrti, s kolikom lakoćom ste spremni da je prihvatite.

nevolja dolazi tiho, čudno, gotovo glupavo, kad je najmanje očekuješ, kad postaneš nemaran, i nikad nije preterano dramatična.

Mnogo se nauči iz patnje i bola, uglavnom retrospektivno

Kapra, kome sam se iskreno divio, u svojoj odličnoj autobiografiji opisuje kako su mu urođena inženjerska umeća i na brzinu sklepane naprave otvarala prostor za nove projekte u Holivudu

Posadio sam ga u svoje srce – kao drvce koje će rasti.

Budinom životu, koji slavi nenasilje. I zato sam se, u svom životu, vraćao Odiseju kao primeru svesnog ponašanja. Crpeo sam podršku iz toga. Ako je on mogao da izdrži, mogu i ja

Kad ga Tenison opisuje u svojoj čuvenoj poemi kao starog čoveka koji želi „da traži, da nađe, i da se ne pokori“, to je vrhunski viktorijanski kompliment našoj sposobnosti da se uzdignemo iznad okolnosti.