U poteri za svetlom

Bez obzira koliko sam zadovoljan svojim kasnijim životom, nikad nisam dosegao onaj nivo uzbuđenja i nalete ushićenja iz vremena kad nisam imao para.

Ćimino me je jednom upozorio: „Nemoj da dozvoliš da ti igra ostane u svlačionici.“

Posadio sam ga u svoje srce – kao drvce koje će rasti.

, pa – ovo je filmski stvaralac.“ Nikad to neću zaboraviti. „Zašto? Zato što je ličan. Osećate da proživljava to što je snimio“, objasnio je. „Zato ono što radite mora da vam bude blisko, mora da bude vaše.“ Film niko nije ispljuvao

A osećanje krivice vodilo me je veći deo života. Potreba da zadovoljim druge izbijala je iz mene. Činilo mi se da sam to prerastao, ili sam se barem tome nadao.

Zapravo je uvrnuto, kad se nađete tako blizu smrti, s kolikom lakoćom ste spremni da je prihvatite.

nevolja dolazi tiho, čudno, gotovo glupavo, kad je najmanje očekuješ, kad postaneš nemaran, i nikad nije preterano dramatična.

Svakog dana bilo je novih i obeshrabrujućih vesti sa kojima sam morao da se nosim.

Stvarno sam pokušao da sebi podignem moral, ali prosto nisam mogao.

Bila je u pravu, a ja sam bio previše emocionalno investiran da bih razmišljao jasno i efikasno, i sapleo sam se na svoj uobičajeni, urođeni, prkosni način.