Čaušeskuovi drakonski (a to je reč koja ima isti koren kao reči „dragon“, „drakul“ i „Drakula – sin zmaja“) propisi o kontroli rađanja i oporezivanju svake porodice sa previše dece doveli su do toga da je više od 60.000 dece prosto odbačeno u ogromne magacine koji su predstavljali sirotišta: zamislite petsto metalnih kolevki u velikoj, hladnoj, prenatrpanoj prostoriji. Medicinska nega u tim sirotištima – što ću uskoro lično otkriti – bila je… zanimljiva. Deca gotovo nikada nisu vađena iz kolevki i kaveza, nikada nisu grljena i dodirivana i nikada im nije pružana nikakva ljubav, a bolničarke su prolazile između njih i davale im injekcije krvi odraslih – da dobiju snagu. Ta teorija je najveću popularnost doživela negde 1985. (Upotrebljavali su čak i isti špric za desetinu dece.) Koristili su „krv odraslih“ koju su kupovali od davalaca sa ulica Bukurešta i drugih velikih rumunskih gradova, a to su uglavnom bile HIV pozitivne prostitutke, narkomani i beskućnici. Bolničarke u rumunskim stovarištima smrti ubrizgavale su deci hepatitis B i sidu.