Biti čovek

Rezultat ove studije protumačen je tako da u svom mozgu imamo dva sistema za prepoznavanje brojeva. Prvi je dobar za male brojeve, onih razmera kakve svakodnevno srećemo: broj prstiju koje imate na jednoj ruci, broj čaša koje stavljate na sto, ili broj džepova u kojima treba da proverite da li su vam ključevi. Ovaj sistem daje nam preciznu informaciju o broju i dopušta nam da obradimo konkretne matematičke sličnosti ili razlike. Odmah možemo da vidimo da četiri prsta nije isto što i pet i koji od ta dva broja veći. A tu je, zatim, i sistem za shvatanje većih brojeva, koji kod gupija počinje negde iznad pet. Za te brojeve posmatrač ima više intuitivno, ali manje precizno, to jest matematičko razumevanje, i zato je to razumevanje pouzdano samo kada se radi o velikim razlikama, dok male varijacije procenjuje pogrešno.

Sistem je 1735. izmislio jedan od velikih naučnika XVIII veka, švedski prirodnjak Karl fon Line.

U daljim istraživanjima otkrili su vezu koja izgleda konkretno postoji između Alchajmerove bolesti i oboljenja desni koje izaziva bakterija koja živi u našim ustima, a zove se Porphyromonas gingivalis. Ako se ne leči, ova bakterija urasta između površine zuba i desni, i napokon izaziva gubitak koštane mase i ispadanje zuba.

Činjenica da je brzina širenja zastoja uvek dvadeset kilometara na sat znači da je ključni uzrok ovog zastoja u ljudskoj biologiji. Naposletku, razlozi koji stoje u pozadini formiranja fantomskog zastoja u saobraćaju mogu se svesti na vreme koje je ljudima potrebno da reaguju, ljudsku sposobnost opažanja i ljudsku psihologiju. To nema nikakve veze s automobilom koji vozite, ili mestom na kome ga vozite.

Prvi put kada se nađete u masi koja pokušava da prođe kroz uzak prolaz, ili ograničenje bilo koje vrste, najboljih izgleda da se što pre domognete izlaza imaćete ako se držite kraja.

Psiholozi su definisali tri zone ličnog prostora. Za partnere i našu decu to je „intimni prostor“ koji se proteže na oko pola metra. „Lični prostor“ – za prijatelje i porodicu – iznosi 1,5m; a „društveni prostor“ je do 3,5 m. Ako se ljudi ubace u neodgovarajući prostor, to nam je veoma neprijatno i nesvesno menjamo svoje ponašanje.

Ustanovili su da veliki deo našeg doživljaja ukusa, kako kada je reč o aromi hrane, tako i kada je reč o mirisu, potiče od organskog sastojka koji se naziva hem. Hem svi poznajemo, jer se nalazi u hemoglobinu, proteinu u našim crvenim krvnim zrncima, koji omogućava da se kiseonik prenosi kroz telo.

Dok energija prolazi kroz različite procese i organizme, ona se gubi. Uz vrlo mali broj izuzetaka, sva bića na planeti energiju dobijaju od Sunca. Biljke koriste fotosintezu kako bi ovu energiju uhvatile, pri čemu vrlo malo energije straće, i tu energiju pretvaraju u složene molekule poput šećera, ugljenih hidrata i proteina. Životinje na planeti zatim jedu biljke, kao svoj izvor energije, ili ako su više u lancu ishrane jedu životinje koje jedu biljke. Pri svakom koraku energija se gubi, i to ne samo nekoliko procentnih poena, već se gubi čak i polovina ili tri četvrtine ukupne energije.

To je gen koji kodira protein po imenu katehol-O-metiltransferaza, ili COMT, i čini se da je upravo on naročito povezan s placebom. Taj protein predstavlja deo procesa razlaganja dopamina, hemikalije koja se koristi kao neurotransmiter u mozgu, naročito prilikom osećanja zadovoljstva, nagrade i ublažavanja bola.

Ali moguće je da ipak imamo tu osobenost sistema imuniteta, koji može da se pojača ako mislimo da se nalazimo u idealnim uslovima okruženja, recimo ako su nam upravo dali neku količinu tableta i kazali nam da će nam one pomoći da se izlečimo, čak i ako su te tablete samo od šećera.