Počneš da čitaš i ustaneš kad završiš knjigu. U međuvremenu drhtiš od tutnjave eksplozija koje razaraju jedan grad, jednu državu, živote. Setiš se kako ti je bilo kad su bombardovali tvoj grad, shvatiš da ti je poređenje glupo i da nisi osetio ni mrvu straha koju sad osećaš, dok samo čitaš knjigu. Onda psuješ ratove, bezumne ljude, život, sudbinu... I čitaš, jer ne možeš da ostaviš knjigu. Posle, kad završiš čitanje, ne možeš da se pomeriš satima. Sediš i ćutiš. I nadaš se da ćeš jednom uspeti da zaboraviš sve te strahote o kojima si čitao i da ćeš za knjigu moći da kažeš da je lepa. Ja sam je pročitala pre x godina. Danas mogu da kažem da je vredna čitanja svaka strana, svako slovo, ma koliko vas bolelo.
Neverovatna priča. Strašno je što se ova i teže priče stvarno događaju "negde", ali to " negde" je ovde,na ovoj našoj planeti. Koliko patnje ima na svetu,nezamislivo. I beskrajna je snaga ljudskog bića! Knjiga koju svako treba da pročita tokom života.
Knjiga koju svaka žena treba da pročita.