njihovu sobu u Ruanu, neki drugi predeo. Obuze je kao neko ludilo, uplaši se, i naposletku joj pođe za rukom da se pribere, ali samo donekle; jer, nikako da se seti uzroka svoga užasnoga stanja, to jest novčane neprilike. Nju je bolela samo njena ljubav; i kada bi se nje setila, imala je osećanje da se rastaje s dušom, kao što ranjenici u samrtnom ropcu osećaju kako im se život povlači kroz krvavu ranu