Poniženi i uvređeni

Чудно је шта може да учини један сунчев зрак од душе човекове!

Сама сам му рекла, сама, да ничим нећу да га везујем. С њим је тако боље: узице нико не воли, ни ја, прва. А ипак волим да му будем робиња, добровољна робиња; да трпим од њега све, само нека је уз мене, само да га могу гледати! Чини ми се да бих пристала и другу да воли само да то буде преда мном, да и ја будем крај њега… Каква нискост, зар не, Вања?

„Бедни“ нису само људи лишени материјалног благостања или неопходних средстава за живот већ и људи који су несрећни, сиромашни, понижени и тиме изазивају симпатије и саосећање. У том смислу појмови „бедни“, „понижени“ и „увређени“ могу се сматрати синонимима.

Што год је врлина чистија, утолико више у њој има егоизма.

Ако га волим, онда треба све за њега да жртвујем, треба да му докажем своју љубав, то ми је дужност!

Тако се дешава понекад иначе врло добрим, али слабих живаца људима који се, поред своје доброте, занесу до неке насладе својом несрећом и гневом, тражећи да искажу по сваку цену шта им је на срцу, макар увредили другог, већином најближег човека, који ништа није крив.

а старо увек лепше изгледа! С болом га се сећамо!

Постоји нека особита наслада у том изненадном збацивању маске с лица, у цинизму с којим се човек одједном разголићује пред другим у таквом виду да га чак не сматра достојним ни да се стиди пред њим.

Чудно је шта може да учини један сунчев зрак од душе човекове!

узице нико не воли