Kad mozak pravi gluposti

Prosečan čovek neće umeti, ako mu se vežu oči i zapuši nos, da po ukusu razlikuje jabuku od krompira.8 Očigledno, oči imaju mnogo veći uticaj na zapažanja koja mozak prima nego jezik, zato će izgled hrane u velikoj meri uticati na uživanje koje u njoj nalazimo, te otuda toliko truda koji se ulaže u serviranje po skupim restoranima

Zaustavite knjigu, silazim!
(Kako mozak uzrokuje morsku bolest)
Ljudi danas više nego ikad provode vreme sedeći. Fizički poslovi u velikoj meri su zamenjeni kancelarijskim. Automobili i druga prevozna sredstva omogućuju nam da putujemo sedeći. Internet nam omogućuje da gotovo ceo život provedemo sedeći, jer preko interneta možete da radite, obavljate novčane transakcije i kupujete.

Sve ovo ima i svoje loše strane. Opscene svote novca troše se na ergonomske kancelarijske stolice da se ljudi ne bi razboleli ili čak postali invalidi od prekomernog sedenja. Predugo sedenje u avionu može da ima i koban ishod usled tromboze unutrašnjih krvnih sudova. Može vam se učiniti čudno, ali premalo kretanja opasno je po zdravlje

Jeste li znali, na primer, da je pamćenje egotistično? Možda vi i mislite da je pamćenje tačan zapis onoga što vam se događalo ili onoga što ste naučili, ali nije, ono često izvrće i podešava informacije koje pohranjuje da biste vi izgledali bolje i lepše, kao kad ushićena mama priča kako je divan bio njen mali Timi na priredbi u vrtiću iako je Timi samo stajao i čačkao slinavi nosić.

Mozak se meša u gotovo svaku našu odluku o hrani. Čuli ste možda da uvek najpre zagrizu oči? Veliki deo našeg mozga, čak šezdeset pet posto, povezan je s vidom, a ne s ukusom

Ako vam je želudac pun, kako je uopšte fizički moguće da jedete još? U velikoj meri tako što vaš mozak donosi izvršnu odluku da ipak imate još mesta. Slatkoća je konkretna nagrada koju mozak i prepoznaje i želi (videti osmo poglavlje), zato potire saopštenje želuca koji javlja: „Nema više mesta.“ Nasuprot mučnini na moru i u automobilu, ovde kora velikog mozga odnosi prevagu nad reptilskim mozgom

Zadati rok je jedan od najčešćih načina da se nametne stres i poboljša ispunjavanje zadatka.

Recite nekome užasno napetom da se opusti pa da vidite šta će se desiti.

Da razjasnimo ovo: neuron je zvanično ime za ćelije mozga, ili nervne ćelije, a ove ćelije su osnov čitavog nervnog sistema. Svaka od njih je u suštini sićušni biološki procesor, sposoban da prima i generiše informacije u vidu električne aktivnosti u ćelijskoj opni, koja mu daje oblik, i da obrazuje veoma složene veze s drugim neuronskim bioprocesorima.

Aktiviranje i čuvanje upamćenog, međutim, znači u suštini da će uspomene biti ponovo proživljene. Vrlo stara iskustva mešaju se s novijim slikama, bez posebnog reda ili logičke strukture, te su otuda snovi bez izuzetka toliko onostrani i bizarni.

Kretanje i jedenje, dva osnovna životna zahteva, postali su nepotrebno komplikovani zato što se naš mozak meša u ove procese. Jelo je, međutim, jedno od velikih zadovoljstava u životu i kad bismo se ponašali kao da je jesti isto što i trpati ugalj u parni kotao, život bi nam možda bio mnogo tmurniji. Možda, na kraju krajeva, mozak ipak zna šta radi.